Intervju - Sanja Romić, oboistkinja: Volim da se izmestim iz komforne zone

Solistkinja će biti Sanja Romić, prva oboa Beogradske filharmonije i docent na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a dirigovaće maestro Srba Dinića, aktuelni muzički direktor Orkestra i Teatra u Braunšvajgu.

Hidaš je pisao mnogo za duvače, autor je puno lepih duvačkih kvinteta, kao i dela za duvačke orkestre. Ali je ovo prvi put da sviram njegov Koncert za obou, otkriva u razgovoru za „Dnevnik” Sanja Romić.

Kako dodaje, voli da širi taj repertoar za obou, nije ona baš toliko ograničen instrument pa da se izvode samo koncerti Štrausa.

Ima toliko lepih kompozicija, baš nedavno je beogradska publika bila u prilici da čuje koncertantna dela Marčela i Kančelija. Sam Hidašov Koncert za obou i orkestar nije toliko šire poznat, mada se dosta svira u Mađarskoj. Neklasično je pisan, skroz je u yezi fazonu, ima te pomerene ritmove, harmonije... i mnogo je lep i za izvođenje i za slušanje. Nas klasične muzičare provocira da se malo izmestimo, da sviramo na slobodniji način, jer čak postoji jedan deo u prvom stavu koji je pisana improvizacija, veli naša sagovornica.

Stvaraju li savremeni kompozitori za obou?

Ima novih dela, pogotovo se za takmičenja često pišu nove kompozicije, i za obou solo i za kamerne formacije. Recimo, ja sviram u „Gradilištu“, ansamblu za modernu muziku, i svake godine imamo na repertoaru nove stvari gde je prisutna i oboa. Prošle godine sam takođe imala priliku da sviram i jednu kompoziciju Ivana Božičevića „Meditacije na temu mora“ za kamerni orkestar i obou pisanu u improvizado stilu. Meni je baš bila zanimljiva, jer volim da se izmestim iz konforne zone, da probam nešto novo, drugačije i obogatim svoj način sviranja.

Pored Koncerta za obou i orkestar, VSO će večeras iyvesti i Uvertiru za komičnu operu ,,Figarova ženidba“ Volfganga Amadeusa Mocarta, kao i Betovenovu Šestu simfoniju, znanu i kao „Pastoralna“.

Time će se VSO pridružiti obeležavanju 250 godina od rođenja velikog nemačkog kompozitora.

Koncert počinje u 20 časova.

Možda onda potpuni izlet u džez?

Privlači me, naravno, bilo je i pokušaja da sviram s nekim bendovima (smeh), ali to je potpuno druga zona za koju se treba ozbiljno spremiti. Nije džez, a pogotovo ne džez improvizacija, nešto što tek tako može da se svira, i na tome itekako opasno mora da se radi. Jer prvo moraš dobro da naučiš sva pravila da bi mogao da ih „rušiš“. I to ne da bi po svaku cenu bio inovativan, već da bi bio u stanju da neku muzičku ideju upakuješ u svoju priču, da je obojoš svojim osećajem, karakterom...

Da se vratimo klasici. Bili ste lane kao gost deo Izraelske filharominije na oproštajnoj turneji legendarnog maestra Zubina Mehte?

Neprocenjivo iskustvo! Deluje kao bajka, ali dok sam bila tamo, zapravo je sve išlo sasvim normalno i prirodno. Naravno, nova sredina, novi ljudi, i kada se zadesite u takvom orkestru A kategorije, ođednom vas zapljusne milion novih informacija. I tada, u tom prvom momentu, morate da popalite sve senzore da shvatite šta se oko vas dešava, koji je način sviranja, i da se kao gost tome prilagodite. Međutim, ti ljudi su divni, pri tome vrhunski muzičari s kojima je lako svirati. Neki od njih su me i inspirisali, valjda zato što sam i profesor na Akademiji, pa uglavnom dajem, te je sjajan osećaj kada od nekoga i dobiješ, tu ekstra dozu energije, dozu nečeg novog. I iskreno sam uživala.

U cilju razvoja oboističke škole u našoj zemlji inicirali ste Oboa fest?

Oboa fest je pokrenut da bi se promovisala oboa, ali i napravila platforma, posredstvom koje bismo, u toku ta dva-tri dana godišnje, bar deo najvećih svetskih proizvođača instrumenata, iskova, trske... doveli u Srbiju da ih učenici muzičkih škola i studenti upoznaju, kao i da imaju časove sa vrhunskim svetskim oboistima. Cilj je da im pružimo dodatno znanje kojim će se samo učenje instrumenta olakšati. Nije, naravno, Oboa fest ni osmišljen kao masovna manifestacija, to je projekat usmeren ka ciljanoj grupi, ali svake godine je sve bolje i bolje i sad već imamo učenike i studente koji se odmah prijavljuju, jer znaju šta mogu da očekuju i koliko će im to značiti.

Sa Zubinom Mehtom ste sarađivali i kada je dirigovao Beogradskom fiharmonijom?

Od prvog našeg susreta je to bilo neko prepoznavanje na svakom nivou. Tokom poslednjeg njegovog boravka u Beogradu najavio je da će me zvati kada bude išao na turneju sa Izraelskom filharmonijom. Međutim, ozbiljno se razboleo i svi smo bili veoma zabrinuti. Srećom, oporavio se, ponovo počeo da diriguje i na proleće prošle godine stigao mi je poziv da budem deo turneja po Južnoj Americi, Evropi i još jedne kraće, koja je podrazumevala učešće na letnjem festivalu u Litvaniji. Programi su bili različiti, sa vrhunskim solistima, od Marte Argerič do Juye Vang i violiniste Žila Šahama. Bila sam van sebe od sreće... Maestro Mehta je pola veka bio na čelu tog orkestra i biti deo poslednje njegove serije koncerata s tim ansamblom zaista je izuzetna stvar. Pri tome je posebno fascinira maestrova ogromna ljubav i prema muzici i prema tom orkestru posle svih tih decenija. Kada počne da diriguje, vi ni ne primećujete da on ima 83 godine, da je bio ozbiljno bolestan. I svirati s njim nije rad. To je vrhunsko, umetničko, ljudsko, iskustvo svake vrste...

A šta Vas očekuje u ovoj godini?

U januaru sam bila u Sloveniji, držala sam kurs u Ljubljani i svirala resital. U aprilu me čekaju Novosadske muzičke svečanosti, a u maju sviram u Italiji sa novosadskom harfistkinjom Milicom Pašić. U nagoveštaju je jedan kurs u Mađarskoj, na Franc List akademijil gde sam i studirala, kao i kurs početkom jula u Šibeniku. A pre toga u junu Betoven maraton sa Beogradskom filharomonijom, tokom kojeg ćemo, u saradnji sa Dortmundskom filharominijom, izvesti svih devet Betovenovih simfonija, osam na Kolarcu a Devetu ćemo svirati na Ušću.

M. Stajić