U Novom Sadu najtraženiji ratluk od lešnika

Naravno, reč je o ratluku, a ideju o njegovoj proizvodnji u Novom Sadu osmislili su Sandra i Dragan Krkljuš, koji nakon šest godina tog slatkog biznisa nude 24 vrste. Njihov recept potiče iz 1945. godine, od Draganove bake Ruže iz Bečeja. Iako je ta receptura bila fina i dopadljiva kupcima, Sandra ju je, radi dužine trajanja i svežine morala pomalo izmeniti. To je bio samo jedan od njihovih izazova, a iako je Sandra glavna u kuhinji i proizvodnji, idejni tvorac proizvoda i naziva je Dragan, no, cela porodica Krkljuš ima udela u poslu koji su nazvali „HFC Majkine poslastice”.

– Mi smo prvo osnovali firmu, a u prvoj godini našeg rada smo sređivali prostor i usavršavali recepturu – kaže Sandra, i dodaje da u toj godini nisu ništa prodali. – Ćerka Tina je napravila ambalažu i ponekad učestvuje u promocijama, dok ćerka Nađa studira tehnologiju i često je sa mnom u radionici. Suprug i ja smo glavni - on je zadužen za nabavku repromaterijala i distribuciju, a ja za kompletnu proizvodnju i pakovanje.

„HFC Majkine poslastice” Novosađani su upoznali prvi put na „Noćnom bazaru”, a bračni par Krkljuš svoje ratluke prikazao je i na sličnim događajima u Beogradu i Sremskoj Mitrovici. Sandra navodi da ratluk ne može da se pokvari nego samo da izgubi svežinu, te da oni prave bezglutenski ratluk, što se pokazalo bitnim Novosađanima.

– Kada smo se pojavili, ljudi su bili iznenađeni i ratlukom i našim brojnim ukusima, kao i providnom ambalažom jer mogu da vide šta su kupili – kaže Sandra. – U našem nazivu stoji „HFC – handcrafted food” jer je od početka zamišljeno da to bude proizvodnja domaće, odnosno ručno pravljene hrane. Ljudima se to sviđa i uvek prodam dosta, ali na to utiče i pristupačna cena, kao i naziv i ambalaža.

Sandra Krkljuš kaže da ratluk nema granice te može da se napravi od bilo čega.

- Jednom smo napravili i ljuti ratluk od ananasa i paprike – navodi naša sagovornica. – Pokazalo se da ljudima nije bitno da li imaju samo aromu ili i dodatak u ratluku te da imaju naviku da probaju više, ali da na kraju kažu da hoće da kupe orah. Ne štedim na aromi, tako da mislim da se u svakom mom ratluku može osetiti ukus i aroma. Dobar ratluk zavisi od kvaliteta šećera, drugih sastojaka i gasa, ali je najvažnije da voliš to što radiš jer hrana to veoma prenese. U to sam se uverila i sama na početku, dok mi još nije išlo za rukom i kad sam morala mnogo toga da bacim, a vremenom sam našla sebe u svemu tome. Našla sam svoj mir u toj radionici i sad mi to zaista predstavlja zadovoljstvo.

Na početku je u ponudi bilo pet ukusa: ratluk od limuna, buter-vanile, mente, višnje i ruže. Vremenom, Sandra je usavršila tehniku i sve tajne pripreme te sada pravi 24 vrste ratluka, a neke od njih su i kokos, badem, zelena jabuka, jagoda, naranya, aronija i još mnogi drugi. Ipak, najprodavaniji je ratluk od lešnika, zatim buter-vanile i maline. Sandra ističe da se iznenadila koliko deca vole ratluk, pogotovo voćne ukuse, dok je starijim sugrađanima buter-vanila najdraži zbog mekoće.

Osim ratluka, najnoviji proizvod kojim Sandra i Dragan mogu da se pohvale je senf, koji će napraviti u 15 različitih ukusa. Sada je najprodavaniji slatko-slani, kao i slatki bavarski, a svi senfovi se prave na bazi alkohola. Sandra za naš list otkriva da su njihovi planovi veliki, između ostalog, i izvoz za inostranstvo, kao i zapošljavanje radnika. Sada je to sve malo teže jer oboje rade te im je svaka subota – i te kako radna subota, dok nedelja često služi za promociju proizvoda. Ipak, njihov slatki biznis ide uzlaznom putanjom te se „Majkine poslastice” mogu kupiti i u pojedinim manjim marketima. Svega toga ne bi bilo bez ljubavi prema ratluku koji, kako Sandra savetuje, svako treba da pojede uz kafu.

– U sećanju mi je ostalo da se pre uz kafu jeo i ratluk, a iako se kod mnogo Novosađana on dugo nije koristio, nisam morala da ih ubeđujem da ga uzmu i probaju nego oni to sami žele, što mi je veoma drago – zaključuje Sandra, i dodaje da oni sada, kao nekada, nose ratluk i u goste. 

K. Ivković Ivandekić