У Новом Саду најтраженији ратлук од лешника

Наравно, реч је о ратлуку, а идеју о његовој производњи у Новом Саду осмислили су Сандра и Драган Кркљуш, који након шест година тог слатког бизниса нуде 24 врсте. Њихов рецепт потиче из 1945. године, од Драганове баке Руже из Бечеја. Иако је та рецептура била фина и допадљива купцима, Сандра ју је, ради дужине трајања и свежине морала помало изменити. То је био само један од њихових изазова, а иако је Сандра главна у кухињи и производњи, идејни творац производа и назива је Драган, но, цела породица Кркљуш има удела у послу који су назвали „ХФЦ Мајкине посластице”.

– Ми смо прво основали фирму, а у првој години нашег рада смо сређивали простор и усавршавали рецептуру – каже Сандра, и додаје да у тој години нису ништа продали. – Ћерка Тина је направила амбалажу и понекад учествује у промоцијама, док ћерка Нађа студира технологију и често је са мном у радионици. Супруг и ја смо главни - он је задужен за набавку репроматеријала и дистрибуцију, а ја за комплетну производњу и паковање.

„ХФЦ Мајкине посластице” Новосађани су упознали први пут на „Ноћном базару”, а брачни пар Кркљуш своје ратлуке приказао је и на сличним догађајима у Београду и Сремској Митровици. Сандра наводи да ратлук не може да се поквари него само да изгуби свежину, те да они праве безглутенски ратлук, што се показало битним Новосађанима.

– Када смо се појавили, људи су били изненађени и ратлуком и нашим бројним укусима, као и провидном амбалажом јер могу да виде шта су купили – каже Сандра. – У нашем називу стоји „ХФЦ – хандцрафтед food” јер је од почетка замишљено да то буде производња домаће, односно ручно прављене хране. Људима се то свиђа и увек продам доста, али на то утиче и приступачна цена, као и назив и амбалажа.

Сандра Кркљуш каже да ратлук нема границе те може да се направи од било чега.

- Једном смо направили и љути ратлук од ананаса и паприке – наводи наша саговорница. – Показало се да људима није битно да ли имају само арому или и додатак у ратлуку те да имају навику да пробају више, али да на крају кажу да хоће да купе орах. Не штедим на ароми, тако да мислим да се у сваком мом ратлуку може осетити укус и арома. Добар ратлук зависи од квалитета шећера, других састојака и гаса, али је најважније да волиш то што радиш јер храна то веома пренесе. У то сам се уверила и сама на почетку, док ми још није ишло за руком и кад сам морала много тога да бацим, а временом сам нашла себе у свему томе. Нашла сам свој мир у тој радионици и сад ми то заиста представља задовољство.

На почетку је у понуди било пет укуса: ратлук од лимуна, бутер-ваниле, менте, вишње и руже. Временом, Сандра је усавршила технику и све тајне припреме те сада прави 24 врсте ратлука, а неке од њих су и кокос, бадем, зелена јабука, јагода, naranya, аронија и још многи други. Ипак, најпродаванији је ратлук од лешника, затим бутер-ваниле и малине. Сандра истиче да се изненадила колико деца воле ратлук, поготово воћне укусе, док је старијим суграђанима бутер-ванила најдражи због мекоће.

Осим ратлука, најновији производ којим Сандра и Драган могу да се похвале је сенф, који ће направити у 15 различитих укуса. Сада је најпродаванији слатко-слани, као и слатки баварски, а сви сенфови се праве на бази алкохола. Сандра за наш лист открива да су њихови планови велики, између осталог, и извоз за иностранство, као и запошљавање радника. Сада је то све мало теже јер обоје раде те им је свака субота – и те како радна субота, док недеља често служи за промоцију производа. Ипак, њихов слатки бизнис иде узлазном путањом те се „Мајкине посластице” могу купити и у појединим мањим маркетима. Свега тога не би било без љубави према ратлуку који, како Сандра саветује, свако треба да поједе уз кафу.

– У сећању ми је остало да се пре уз кафу јео и ратлук, а иако се код много Новосађана он дуго није користио, нисам морала да их убеђујем да га узму и пробају него они то сами желе, што ми је веома драго – закључује Сандра, и додаје да они сада, као некада, носе ратлук и у госте. 

К. Ивковић Ивандекић