Veći životni standard smanjuje iseljavanje

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, koji je  predsedavao sednici Koordinacionog tela za praćenje tokova iz oblasti ekonomskih migracija, kazao je da će taj Predlog za dve do tri nedelje biti poslat Vladi Srbije na usvajanje.

Nakon toga, dodao je on, biće kreiran akcioni plan, koji će, kako je objasnio, dati konkretne zadatke svima u Vladi Srbije kako da sprovode ciljeve iz strategije za period od 2021. do 2027. godine.

Istakao je da je najvažnije da Srbija nastavi da jača svoju ekonomiju i povećava životni standard građana i da ostvari plan zacrtan programom „Srbija 2025” da prosečna plata za pet godina bude 900 evra, a penzije 440 evra.

– Usporavanje odlaska radno sposobnog stanovništva iz zemlje je još jedan u nizu prioriteta Vlada Srbije – kazao je Đorđević, i dodao da se Srbija ozbiljno posvetila rešavanju tog problema. – Probaćemo da taj problem rešimo i da taj točak ne samo zaustavimo već i da ga okrenemo u dugom smeru. Želimo da budemo zemlja koja je interesantna mladima i da oni žele da ostanu ovde, ali i da naša dijaspora dobije impuls da ih očekujemo da se vrate.

Istakao je da je teško dati precizan podatak o tome koliki je broj ljudi u poslednjih deset godina otišao iz zemlje, i dodao da će popis stanovništva sledeće godine dati tačnu brojku o tome.

Naveo je da je jedna od zemalja koje su uspele da se izbore s problemom ekonomskih migracija Izrael, dodajući da je Srbija u izradi strategije koristila upravo iskustva te zemlje.

Po ministru Đorđeviću, najvažnija mera iz strategije koju treba sprovesti je obrazovanje dece, odnosno usklađivanje obrazovnih profila s onim što se traži na tržištu rada.

– Imali smo dosta primera gde se u pojedinim sredinama školuje jedan kadar, a znamo da za taj kadar u toj sredini nema posla, što znači da je onaj ko završi školu osuđen na migraciju – ukazao je Đorđević, i dodao da je potrebno locirati sredine u kojima će se razvijati industrija ili poljoprivreda, a u skladu s tim i obrazovni kadar i privlačenje investitora.

– Od sredine 20. veka imamo intenzivne migracije iz sela u gradove i da sela ostaju bez stanovnika, sada migracije idu iz manjih ili srednjih gradova u velike, kao što su Beograd, Novi Sad i Niš, i trebalo bi da se postiže ravnomerni regionalni razvoj – istakla je prof. Šantić.

Profesor Vladimir Grečić kaže da su ekonomske migracije u Srbiji poslednjih deset godina intenzivirane, a opšti cilj strategije je usporavanje odlaska radno sposobnog stanovništva iz zemlje i privlačenje stručnjaka iz inostranstva, a sve u funkciji ekonomskog i sveopšteg razvoja države.

Profesorka Danica Šantić, koja je učestvovala u izradi strategije, kaže da je njome predviđeno šest mera koje bi trebalo da uspore ekonomske migracije.

– Prva je jačanje institucionalnih kapaciteta, pre svega ljudskih, koji se bave tim problemom – kazala je prof. Šantić. – Druga mera je pravljanje boljih analiza i baze podataka o iseljavanju stanovništva. Svesni smo toga da se u medijima pojavljuju različite brojke, poslednji podatak koji imamo je Eurostata iz decembra 2019. da je oko 52.000 državljana Srbije dobilo dozvolu boravka na teritoriji EU i oni ih smatraju novim stanovnicima.

Treća mera je nastavak privrednog i društvenog razvoja zemlje, dok je četvrta usklađivanje obrazovnih profila s tržištem rada.

– Pre svega usklađivanje visokoobrazovnog stanovništva, odnosno kreiranje poslova za njih u Srbiji, jer smo utvrdili da su oni najmobilnije stanovništvo i da najviše razmišljaju o odlasku – ukazala je prof. Šantić.

Peta mera je podsticanje saradnje između dijaspore i matice kroz materijalne i nematerijalne investicije, a šesta mera je efikasnije upravljanje unutrašnjih migracija.

D. Mlađenović