Већи животни стандард смањује исељавање
Предлог стратегије о економским миграцијама Србије за период од 2021. до 2027. усвојен је у Београду, а неке од мера које би требало да успоре одлазак грађана из земље јесу усклађивање образовних профила с тржиштем рада, повећање животног стандарда, јачање сарадње између матице и дијаспоре, као и ефикасније управљање унутрашњим миграцијама.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, који је председавао седници Координационог тела за праћење токова из области економских миграција, казао је да ће тај Предлог за две до три недеље бити послат Влади Србије на усвајање.
Након тога, додао је он, биће креиран акциони план, који ће, како је објаснио, дати конкретне задатке свима у Влади Србије како да спроводе циљеве из стратегије за период од 2021. до 2027. године.
Истакао је да је најважније да Србија настави да јача своју економију и повећава животни стандард грађана и да оствари план зацртан програмом „Србија 2025” да просечна плата за пет година буде 900 евра, а пензије 440 евра.
– Успоравање одласка радно способног становништва из земље је још један у низу приоритета Влада Србије – казао је Ђорђевић, и додао да се Србија озбиљно посветила решавању тог проблема. – Пробаћемо да тај проблем решимо и да тај точак не само зауставимо већ и да га окренемо у дугом смеру. Желимо да будемо земља која је интересантна младима и да они желе да остану овде, али и да наша дијаспора добије импулс да их очекујемо да се врате.
Истакао је да је тешко дати прецизан податак о томе колики је број људи у последњих десет година отишао из земље, и додао да ће попис становништва следеће године дати тачну бројку о томе.
Навео је да је једна од земаља које су успеле да се изборе с проблемом економских миграција Израел, додајући да је Србија у изради стратегије користила управо искуства те земље.
По министру Ђорђевићу, најважнија мера из стратегије коју треба спровести је образовање деце, односно усклађивање образовних профила с оним што се тражи на тржишту рада.
– Имали смо доста примера где се у појединим срединама школује један кадар, а знамо да за тај кадар у тој средини нема посла, што значи да је онај ко заврши школу осуђен на миграцију – указао је Ђорђевић, и додао да је потребно лоцирати средине у којима ће се развијати индустрија или пољопривреда, а у складу с тим и образовни кадар и привлачење инвеститора.
– Од средине 20. века имамо интензивне миграције из села у градове и да села остају без становника, сада миграције иду из мањих или средњих градова у велике, као што су Београд, Нови Сад и Ниш, и требало би да се постиже равномерни регионални развој – истакла је проф. Шантић.
Професор Владимир Гречић каже да су економске миграције у Србији последњих десет година интензивиране, а општи циљ стратегије је успоравање одласка радно способног становништва из земље и привлачење стручњака из иностранства, а све у функцији економског и свеопштег развоја државе.
Професорка Даница Шантић, која је учествовала у изради стратегије, каже да је њоме предвиђено шест мера које би требало да успоре економске миграције.
– Прва је јачање институционалних капацитета, пре свега људских, који се баве тим проблемом – казала је проф. Шантић. – Друга мера је прављање бољих анализа и базе података о исељавању становништва. Свесни смо тога да се у медијима појављују различите бројке, последњи податак који имамо је Еуростата из децембра 2019. да је око 52.000 држављана Србије добило дозволу боравка на територији ЕУ и они их сматрају новим становницима.
Трећа мера је наставак привредног и друштвеног развоја земље, док је четврта усклађивање образовних профила с тржиштем рада.
– Пре свега усклађивање високообразовног становништва, односно креирање послова за њих у Србији, јер смо утврдили да су они најмобилније становништво и да највише размишљају о одласку – указала је проф. Шантић.
Пета мера је подстицање сарадње између дијаспоре и матице кроз материјалне и нематеријалне инвестиције, а шеста мера је ефикасније управљање унутрашњих миграција.
Д. Млађеновић