Grupa pisaca odlučila da bojkotuje Ninov konkurs: „Žiri je nekompetentan, a nagrada kompromitovana”
Danas tačno u podne biće poznato ime 66. laureata Ninove nagrade za roman godine, a u konkurenciji je, od ravno 200 pristiglih naslova, ostalo pet knjiga: “Mulat albino komarac” Steva Grabovca (izdavač Imprimatur), “Grozota ili...” Slobodana Tišme (Čarobna knjiga), “Yugoslav” Ane Vučković (Partizanska knjiga), “Po šumama i gorama” Milenka Bodirogića (Orfelin) i “Pas i kontrabas” Saše Ilića (Orfelin).
Izbor najboljeg u rukama je Ninovog žirija, koji ove godine radi u sastavu Marija Nenezić, Branko Kukić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević i Teofil Pančić (predsednik).
I upravo je taj sastav žirija isprovocirao 18 književnika da potpiše saopštenje u kojem se poziva na bojkot nagrade, uz napomenu da će tražiti od svojih izdavača da ubuduće ne prijavljuju njihova dela na Ninov konkurs za izbor romana godine. U temeljima proglasa je ocena da je žiri nekompetentan, jer ga, umesto književnih kritičara i teoretičara književnosti, tvore televizijska novinarka, filozof, pesnik, urednik časopisa, a predsedava mu kolumnista.
„Ne postoje nagrade koje se savršeno pošteno dodeljuju. Niti ima žirija za dodelu književnih priznanja koji su besprekorno kompetentni. Ne postoje nagrade za umetničko delo u kojima se vanumetnički kriterijumi, barem u izvesnoj meri, ne mešaju sa umetničkim. Ni Ninova nagrada, u svojim zlatnim godinama, nije bila izuzetak od ovog pravila, ali su književna stručnost i intelektualno poštenje većine članova žirija koji su o njoj odlučivali, činili da vanumetnički kriterijumi ipak u znatnoj meri budu podređeni umetničkim vrednostima. Zato je ova nagrada u svojim najboljim godinama imala nesporan renome. Ali, ta vremena su definitivno prošla. U skladu sa sastavom žirija dobijen je i uži izbor od deset knjiga, koji, čast izuzecima, i bez obzira na to koja su dela ušla u najuži izbor i koje će biti proglašeno dobitnikom, predstavlja tragikomičan pokušaj da se poetička proizvoljnost promoviše kao idejni pluralizam, jalova politička korektnost kao slobodoumlje, a da se provincijalna, kolonijalna svest, proglasi kosmopolitizmom. Pošto ne možemo da utičemo na odluke koje se donose u okviru jedne privatne firme, naš preostali izbor jeste da ne dopustimo da u budućnosti učestvujemo u jednoj sve većoj sramoti”, navodi se u proglasu koji su, među ostalim, potpisala dva dosadašnja dobitnika Ninove nagrade - akademik Miro Vuksanović (2006. za „Seomolj zemlju”) i lanjski Vladimir Tabašević (za „Zabludu Svetog Sebastijana”) - kao i Emir Kusturica, Slobodan Vladušić, Vladimir Kecmanović, Dejan Stojiljković, Đorđe Pisarev, Franja Petrinović, Muharem Bazdulj, Ljubica Arsić...
M. S.
