Pet romana u finalu trke za Ninovu nagradu kritike

Aktuelni saziv žirija, koji radi u sastavu Marija Nenezić, Branko Kukić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević i Teofil Pančić (predsednik) razmatrao je 200 romana koliko je stiglo na konkurs za ovo naše najznačajnije književno priznanje, a ime šezdeset šestog dobitnika Ninove nagrade saopštiće u ponedeljak, 20. januara.

Roman Steva Grabovca (Slavonski Brod, 1978) “Mulat albino komarac” po oceni pisca Bekima Sejranovića svedočanstvo je o jednoj izgubljenoj generaciji. Na samom početku, u detinjstvu, ta generacija pred sobom kao da ima, bar se tako može činiti onima koji su u to verovali, neku budućnost, no umesto toga, sledi ratna apokalipsa, upropaštene tinejyerske godine, a potom, kad dođe nekakav mir, sledi život bez nade u postapokaliptičnom, postratnom, distopijskom društvu koje danas svi tako dobro poznajemo. Miroslav Gojković navodi da je “lirska geografija romana obojena jugoslovenskom kulturom sedamdesetih i osamdesetih i Stevinim beskrajnim srcem, u kojem ima ljubavi i za yelata. Teško je jezikom obuhvatiti koliko lepote ima u ovoj knjizi”.

Osam godina nakon knjige “Bernardijeva soba”, za koju je dobio Ninovu nagradu, Slobodan Tišma (Stara Pazova, 1946) je ušao u finale sa novim romanom “Grozota ili...” za koji izdavač kaže da u njemu “neodoljivim šarmom otpadnika i gubitnika, autor dočarava lik dečaka, pa momka, s margine društva. Obezglavljenost njegovog života i njegov hod po mukama bude nam zaborav od kojeg smo pobegli tih ne tako davnih izgubljenih godina. Ova knjiga je nastala samo kao pokušaj pisanja i rezultat je nemogućnosti da se pripovedanje ovaploti u formi romana”.

Četvrti, najličniji roman “Yugoslav” Ane Vučković (Beograd, 1984) za urednika Srđana Srdića je elegična poema o zajedničkom vremena koje je junakinja provela sa ocem, s posebnim naglaskom na vremenu provedenom u ubijenoj Jugoslaviji. Autorka u romanu piše “Daj mi Jugoslaviju, gde je bilo i posla i zabave, i gde smo sve mogli, daj da ne liči na život”, dok u jednom intervjuu navodi da veruje da svako polazi, ako ne od svoje priče, onda od sopstvene percepcije tuđe priče u koju utiskuje nešto svoje, a pozivi da se bavi životom, ne samo oca, već i njegove generacije, a i svoje, su dobar poligon da za pričanje univerzalne priče.

Novi roman “Po šumama i gorama” Milenka Bodigorića (1964) autora nekoliko knjiga o srpskoj mitologiji, bavi se ovog puta istraživanjem drugačijeg mita vodeći čitaoce, zajedno sa svojim junacima hodačima u potragu za zemljom koje više nema. “Dva čoveka hodaju planinama i šumama svoje negdašnje zemlje koja se raspala u krvi, koje više nema, ali koja je stvarnija od svega što je iz njenog raspada nastalo. U tim hodanjima oni napuštaju gradove i postaju jadne i lepe umiruće zveri, oslobođene svakog zla”.

U ovom najužem izboru je i roman “Pas i kontrabas” Saše Ilića (Jagodina, 1972) o doktoru Dezideru Julijusu, čoveku koji je imao buran život u burnim vremenima od kraja Prvog svetskog rata, do, otprilike, tridesetih godina prošloga veka. Izdavač navodi da je tekst prožet detaljima iz privatnog doktorovog života, priča ocrtava i karakteristike vremena, počev od revolucionarnih previranja u Mađarskoj, do reakcija na te i takve događaje, naročito u Vojvodini u kojoj doktor i živi.

Sponzori Ninove nagrade su Sberbank, hotel Moskva, kao i jedna domaća i jedna strana kompanija koje su želele da ostanu anonimne kako bi u prvom planu ostali isključivo laureat i ugledno priznanje.

        N. Popov