Objavljene izabrane i nove pesme Selimira Radulovića

Unutar korica neouobičajenog, ali pokazaće se za poeziju ovogodišnjeg laureata nagrada „Laza Kostić” i „Stevan Pešić” odličnog formata, razbokorili su se odabrani stihovi iz sedam ranije znanih Radulovićevih ciklusa – „Senka osmog eona”, „Snovi svetog putnika”, „Sedam malih drhtaja”, „O pastiru i kamenu sa sedam očiju”, „Devet duša Josifa Isihaste”, „Otrovni pipci polipa Iskariotskog”, „O starcu sa licem sunca” –  kao i do sada neobjavljene 33 pesme okupljene u celinu nazvanu „Pisma iz Kapadokije” koja počinju rečima Starca Pajsija Svetogorca: Svaki dan srce moje krvari!

Selimir Radulović potvrđuje ideju da je, poput biblioteke, neophodno katalogizovati svet, ne bi li se, u savršenom obliku, vratio Gospodu. Radulović je ovakvo poverenje u bogopokloničku moć pesničke katalogeneze oblikovao i u svojim stihovima. Različitim primerima denotacija iz poslednje celine zbirke Ispovest tumača carevog sna aktuelizovani su najdirektniji sudari materijalnog i spiritualnog, koji predstavljaju težinu dosega najviše pretpostavljene mere sklada i spokoja, navodi u predgovoru Mina M. Đurić sa Filološkog fakulteta u Beogradu, ocenivši da Radulović čini uvek „iznova živim i hermenautički intrigirajućim pitanje novog izbora iz svog književnog delovanja”.

Važan segment knjige „Ispovest tumača carevog sna” je i Registar imena i pojmova, koji vodi čitaoca, nedovoljno upućenog u Svete spise, kroz Radulovićev poetski svet, otkrivajući mu, na primer, ko su bila sedamnaestorica apostola, zašto je važan Emaus i gde se nalazi Kareja. Završno poglavlje, pred belešku o autoru, u znaku je eseja književnog kritičara Saše Radojčića „Za svetlom iz očeve kolibe”, u kojem je on analizu Radulovićeve poezije ponudio u formi pojmovnika, kako sam veli, „otvorenih granica kao što je otvoreno i pesničko delo kome se obraća”.

Sliku poezije Selimira Radulovića, koju sugeriše ovaj pojmovnik, ne smatram završenom, iako pojedine crte te slike imaju jasne, konačne obrise, poruka je Saše Radojčića.

„Ispovest tumača carevog sna” kao suizdavači potpisuju „Laguna” i Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski”, a knjigu je likovno oblikova Atila Kapitanj.        

M. Stajić