Објављене изабране и нове песме Селимира Радуловића
НОВИ САД: Пре неколико дана из штампе је изашла књига изабраних и нових песама новосадског поете, есејисте и антологичара Селимира Радуловића, управника Библиотеке Матице српске, под насловом „Исповест тумача царевог сна”.
Унутар корица неоуобичајеног, али показаће се за поезију овогодишњег лауреата награда „Лаза Костић” и „Стеван Пешић” одличног формата, разбокорили су се одабрани стихови из седам раније знаних Радуловићевих циклуса – „Сенка осмог еона”, „Снови светог путника”, „Седам малих дрхтаја”, „О пастиру и камену са седам очију”, „Девет душа Јосифа Исихасте”, „Отровни пипци полипа Искариотског”, „О старцу са лицем сунца” – као и до сада необјављене 33 песме окупљене у целину названу „Писма из Кападокије” која почињу речима Старца Пајсија Светогорца: Сваки дан срце моје крвари!
Селимир Радуловић потврђује идеју да је, попут библиотеке, неопходно каталогизовати свет, не би ли се, у савршеном облику, вратио Господу. Радуловић је овакво поверење у богопоклоничку моћ песничке каталогенезе обликовао и у својим стиховима. Различитим примерима денотација из последње целине збирке Исповест тумача царевог сна актуелизовани су најдиректнији судари материјалног и спиритуалног, који представљају тежину досега највише претпостављене мере склада и спокоја, наводи у предговору Мина М. Ђурић са Филолошког факултета у Београду, оценивши да Радуловић чини увек „изнова живим и херменаутички интригирајућим питање новог избора из свог књижевног деловања”.
Важан сегмент књиге „Исповест тумача царевог сна” је и Регистар имена и појмова, који води читаоца, недовољно упућеног у Свете списе, кроз Радуловићев поетски свет, откривајући му, на пример, ко су била седамнаесторица апостола, зашто је важан Емаус и где се налази Кареја. Завршно поглавље, пред белешку о аутору, у знаку је есеја књижевног критичара Саше Радојчића „За светлом из очеве колибе”, у којем је он анализу Радуловићеве поезије понудио у форми појмовника, како сам вели, „отворених граница као што је отворено и песничко дело коме се обраћа”.
Слику поезије Селимира Радуловића, коју сугерише овај појмовник, не сматрам завршеном, иако поједине црте те слике имају јасне, коначне обрисе, порука је Саше Радојчића.
„Исповест тумача царевог сна” као суиздавачи потписују „Лагуна” и Културни центар Војводине „Милош Црњански”, а књигу је ликовно обликова Атила Капитањ.
М. Стајић
