Komad "Testirano na ljudima" premijerno u Ateljeu 212

U ovom komadu ljudi su izloženi neprekidnom posmatranju, postavljeni u takozvani "human zoo" (zoološki vrt u kome su umesto životinja izložene ljudske vrste), a kako je objasnio dramaturg Dimitrije Kokanov, narativ ove drame odlazi u moguću distopijsku budućnost u kojoj su roboti oni koji su se popeli na hijerarhijskoj lestvici klasifikacije bića, a ljudi su označeni kao drugi.



"Želela sam da se bavim pitanjem slobode, koliko smo mi danas slobodni, odnosno neslobodni i na koji način ovo privilegovano društvo nas kontroliše, na načine koje su postali nevidljivi. Takođe, koliko se predajemo televiziji, mobilnim, lajf koučevima, psihoterapiji, samo da dovodimo sebe u situaciju da ne želimo tu promenu iako stalno govorimo da to želimo. Kao i da li smo u stanju da zamišljamo bolju realnost, ako nismo spemni da žrtvujemo sopstvene privilegije", objašnjava Pelevićeva.



Pored slobode, zanimalo ju je, kako kaže, pitanje nadzora, načini na koje tehnologije, posebno internet oduzima slobodu.



"Razmatram pitanje šta će se dogoditi kada u nekoj utopijskoj ili distopijskoj realnosti te mašine, u koje smo toliko uložili, preuzmu sve nas, preuzmu našu realnost, kao i da li će to biti pozitivno ili negativno po nas. Pritom nisam htela da napravim predstavu kao tehnofobiju, već da dam mogućnost da je po nas bolja realnost u kome te mašine preuzimaju svet", kaže Maja.



Reditelj Bojan Đorđev smatra da je ona u tekstu odlično i precizno zahvatila posledice koje ta dramaturgija rijalitija, nadzora i samonadzora, odluka koje donosimo - kako utiču na odnose između ljudi i kolektiva, "kako sjajno napravi tu paradoksalnu situaciju u komadu gde robot na kraju ima najljudskije osobine, a da su ljudi postali nešto drugo".



"Oduzeto nam je pravo na odluku, tezu donošenja odluke o tome da nam bude dobro - tu najbitniju odluku, prepuštamo drugima, sada možda političarima, a u budućnosti mašinama", kazao je Đorđev.



Sofija Juričan zahvalila je autorskom timu i glumcima uz konstataciju da "nijedna mašina ne bi mogla da nadomesti ono što ljudi mogu da stvore".



"Mi smo jedna ranjiva bića koja se hvataju za slamku kako bi došli do te neke sreće koja je uvek negde tamo. Pitanje je na šta smo sve spremi da dođemo do tog ''svetog grala''. Devedesetih smo verovali u Kleopatru, mazali se džemovima, išli kod vračeva, danas su to neki lajf koučevi, saveti sa interneta i meditacije sa telefona pred spavanje...'''', kaže Juričan ističući da će ljudi u potrazi za tom srećom prepuštajući se mašinama, postati zamorčići istih.



Uloga diplomate pripala je Ivanu Mihailoviću, koji smatra da je danas jako teško baviti se glumom u pozorištu, ali da u "ovom brzom, androidnom svetu, nijedan android, robot ili mašina, neće moći da zameni glumca na sceni".



Izmišljeni svet iz komada, svet robota, Isidora Simijonović koja tumači ulogu Eve, može da zamisli kao blisku budućnost, jer, kako kaže, "lako prepuštamo informacije o svom životu, pa ćemo tako i svoj život".



"Žalimo se na problem zapošljavanja, ali na kraju ćemo doći do toga da nećemo imati šta da radimo jer više nećemo biti potrebni. Veštačka inteligencija će moći sve umesto nas, ali ono što i ovaj komad pokazuje, jedino neće moći da bude rijaliti igrač - to je toliko besmisleno, da jedino čovek može to da radi'''', kazala je Simijonovićeva.



Novi direktor Ateljea 212 Novica Antić istakao je da se komad "Testirano na ljudima" na sjajan način bavi činjenicom da smo kroz istoriju predavali slobodu nekada bogovima i njihovim predstavnicima na zemlji, zatim vladarima, danas volji naroda, a na kraju ćemo je predati mašinama.



"Pitanje je da li smo mi u toj priči žrtve ili slobodu predajemo voljno. Da li time što ritualizujemo našu emociju i slobodni izbor, dobrovoljno predajemo slobodu u tuđe ruke", kazao je Antić i dodao da će odsad na sajtu Ateljea 212 moći da se nađu tekstovi svih komada koji su se igrali.



U predstavi uloge tumače i Aleksandra Janković, Ana Mandić, Ivan Jevtović, Dejan Dedić, Aleksandar Đinđić.