Studija izvodljivosti za solarno-termalni projekat u Pančevu
BEOGRAD: Evropska banka za obnovu i razvoj radi na izradi studije izvodljivosti za solarno - termalni projekat u Pančevu, gde je planirano instaliranje solarnih kolektora površine 35.000 kvadrata, ali i podzemno sezonsko skladište od 150.000 kubnih metara, izjavila je danas direktorka EBRD) za Zapadni Balkan Žužana Hargitai.
"Ova tehnologija omogućava korišćenje solarne toplotne energije i leti kada je najviše ima, ali i zimi korišćenjem letnjih viškova sačuvanih u sezonskom skladištu", rekla je Hargitai na konferenciji o obnovljivim izvorima energije u sistemima daljinskog grejanja, u okviru 50. Međunarodnog KGH (klimatizacija-grejanje, hlađenje) kongresa.
Slična rešenja se već pripremaju za Bor i Novi Sad, dok su Valjevo i Šabac iskazali interes za investicije koje se tiču korišćenja toplotnih pumpi, koje koriste otpadnu toplotu iz postrojenja za preradu otpadnih voda.
"Nadamo se da će i Beograd uskoro potvrditi interese, radimo na tome", dodala je Hargitai.
Ona je kazala da je EBRD u saradnji sa Vladom Austrije osnovala program za obnovljive izvore energije u daljinskom grejanju i hlađanju na Zapadnom Balakanu, sa ciljem daljeg razvoja tržišta.
Kaže da je reč o investicijama u obnovljive izvore energije i i daljinsko grejanje i hlađenje, za šta je važna priprema odnosno izrada studija, projektna dokumetnacija, planska dokumenta lokalnih samouprava...
"Želimo da podržimo i razvoj projekta koji bi bili finansirani putem javno-privatnih partnerstava putem transparentnih tendera".
Ona je kazala da su za sada obezbeđena četiri milona evra zahvaljući Vladi Austrije samo za izradu studija, dok će EBRD pomoći finansiranje projekata.
Predstavnik Ministarstva finansija Austrije Peter Istijan Holzi je rekao da sarađuju sa međunarodnim finansijskim institucijama u borbi sa klimatskim promenama i njenim negativnim posledicama i da žele da podrže "zeleni rast".
Kako je rekao, to je jedan od ključnih sektora kada je reč o stvaranju održivih ekonomija i borbu sa klimatskim promenama.
"Verujemo snažno da možemo da ponudimo dobre solucije i odgovore", poručio je on.
Pomoćnik ministra rudarstva i energetike Miloš Banjac rekao je da je prvobitno bilo predviđeno da jedince lokalnih samouprava subvencionišu sistem daljinskog grejanja, da pređu na korišćenje novih izvora energije, a budući da one to nisu mogle, započet je projekat sa Nemačkom razvojnom bankom i Švajcarskom agencijom za međunarodnu saradnju, koji podrazumeva da se u toplanama pokrene program da se sa klasičnih foslilnih goriva pređe na korišćenje biomase.
Budući da postoje veliki potencijali za korišćenje biomase, sledeći koraci biće dalji prelazak postojećih toplana u što vehem procentu na korisćenje obnovljivih izvora energije.
U Srbiji se svega 0,37 procenata energije, dobijene iz obnovljivih izvora, koristi u sistemima za daljinsko grejanje domaćinstava dok sva ostala toplotna energija dolazi prevashodno od fosilnih goriva, prirodnog gasa, mazuta i uglja, kaže Dejan Stanojević iz Udruženja toplana Srbije
Kako je rečeno na konferenciji, postoje dobri primeri u Srbiji, a kada je reč o energetskoj efikasnosti i upotrebi obnovljivih izvora energije, u gradovima poput Bora, Šapca, Valjeva, Pančeva...
Srbija kao i druge zemlje Zapadnog Balkana ali i Ukrajina, Moldavija i Gruzija imaju obavezu da implementiraju u nacionalna zakonodavstva direktive energetske zajednice kako bi se približili evropskim standardima po pitanju dobijanja energije iz obnovljivih izvora, kaže Borko Rajičević iz Energetske zajednice.
Primer dobre prakse i prelaska sa mazuta na bio masu u regionu je i "Eko toplana" iz Banja Luke.
Ranije je ovaj grad svake godine iz budžeta morao da pokriva gubitke toplane zbog visoke cene mazuta, a nakon javno-privatnog partnerstva, formirano je novo preduzeće i krenulo se u izgradnju nove eko toplane na bio masu snage 48 megavata.
Sada, Banjaluka se greje na biomasu, a samo sa dva odsto učestvuje mazut.
Rukovodilac sektora za proizvodnju i distribuciju toplotne energije "Novosadskim toplanama", Dušan Macura, kaže da ovo preduzeće pokreće novi projekat.
Kako bi grejali sanitarnu potrošnu vodu u Novom Sadu, ovo preduzeće planira da izgradi solarne panele i na ovaj način, uz pomoć sunca, dođe do energije za grejanje vode.
Međunarodnu KGH konferenciju organizovala je Evropska banka za obnovu i razvoj u saradnji sa Austrijskim ministarstvom finansija i IRENOM - Međunarodnom agencijom za obnovljive izvore energije.
