Студија изводљивости за соларно-термални пројекат у Панчеву
БЕОГРАД: Европска банка за обнову и развој ради на изради студије изводљивости за соларно - термални пројекат у Панчеву, где је планирано инсталирање соларних колектора површине 35.000 квадрата, али и подземно сезонско складиште од 150.000 кубних метара, изјавила је данас директорка ЕБРД) за Западни Балкан Жужана Харгитаи.
"Ова технологија омогућава коришћење соларне топлотне енергије и лети када је највише има, али и зими коришћењем летњих вишкова сачуваних у сезонском складишту", рекла је Харгитаи на конференцији о обновљивим изворима енергије у системима даљинског грејања, у оквиру 50. Међународног KGH (климатизација-грејање, хлађење) конгреса.
Слична решења се већ припремају за Бор и Нови Сад, док су Ваљево и Шабац исказали интерес за инвестиције које се тичу коришћења топлотних пумпи, које користе отпадну топлоту из постројења за прераду отпадних вода.
"Надамо се да ће и Београд ускоро потврдити интересе, радимо на томе", додала је Харгитаи.
Она је казала да је ЕБРД у сарадњи са Владом Аустрије основала програм за обновљиве изворе енергије у даљинском грејању и хлађању на Западном Балакану, са циљем даљег развоја тржишта.
Каже да је реч о инвестицијама у обновљиве изворе енергије и и даљинско грејање и хлађење, за шта је важна припрема односно израда студија, пројектна докуметнација, планска документа локалних самоуправа...
"Желимо да подржимо и развој пројекта који би били финансирани путем јавно-приватних партнерстава путем транспарентних тендера".
Она је казала да су за сада обезбеђена четири милона евра захваљући Влади Аустрије само за израду студија, док ће ЕБРД помоћи финансирање пројеката.
Представник Министарства финансија Аустрије Петер Истијан Холзи је рекао да сарађују са међународним финансијским институцијама у борби са климатским променама и њеним негативним последицама и да желе да подрже "зелени раст".
Како је рекао, то је један од кључних сектора када је реч о стварању одрживих економија и борбу са климатским променама.
"Верујемо снажно да можемо да понудимо добре солуције и одговоре", поручио је он.
Помоћник министра рударства и енергетике Милош Бањац рекао је да је првобитно било предвиђено да јединце локалних самоуправа субвенционишу систем даљинског грејања, да пређу на коришћење нових извора енергије, а будући да оне то нису могле, започет је пројекат са Немачком развојном банком и Швајцарском агенцијом за међународну сарадњу, који подразумева да се у топланама покрене програм да се са класичних фослилних горива пређе на коришћење биомасе.
Будући да постоје велики потенцијали за коришћење биомасе, следећи кораци биће даљи прелазак постојећих топлана у што вехем проценту на корисћење обновљивих извора енергије.
У Србији се свега 0,37 процената енергије, добијене из обновљивих извора, користи у системима за даљинско грејање домаћинстава док сва остала топлотна енергија долази превасходно од фосилних горива, природног гаса, мазута и угља, каже Дејан Станојевић из Удружења топлана Србије
Како је речено на конференцији, постоје добри примери у Србији, а када је реч о енергетској ефикасности и употреби обновљивих извора енергије, у градовима попут Бора, Шапца, Ваљева, Панчева...
Србија као и друге земље Западног Балкана али и Украјина, Молдавија и Грузија имају обавезу да имплементирају у национална законодавства директиве енергетске заједнице како би се приближили европским стандардима по питању добијања енергије из обновљивих извора, каже Борко Рајичевић из Енергетске заједнице.
Пример добре праксе и преласка са мазута на био масу у региону је и "Еко топлана" из Бања Луке.
Раније је овај град сваке године из буџета морао да покрива губитке топлане због високе цене мазута, а након јавно-приватног партнерства, формирано је ново предузеће и кренуло се у изградњу нове еко топлане на био масу снаге 48 мегавата.
Сада, Бањалука се греје на биомасу, а само са два одсто учествује мазут.
Руководилац сектора за производњу и дистрибуцију топлотне енергије "Новосадским топланама", Душан Мацура, каже да ово предузеће покреће нови пројекат.
Како би грејали санитарну потрошну воду у Новом Саду, ово предузеће планира да изгради соларне панеле и на овај начин, уз помоћ сунца, дође до енергије за грејање воде.
Међународну KGH конференцију организовала је Европска банка за обнову и развој у сарадњи са Аустријским министарством финансија и ИРЕНОМ - Међународном агенцијом за обновљиве изворе енергије.