Bogdan: S kolena na koleno prenosimo patologije i strahove

Ovakav razgovor, u kojem su učestvovali i vizuelni umetnik Zoran Todorović i pisac i komunikolog Đorđe Miketić, nastao je kao ideja da se pokaže da su ponekad zapostavljene teme iz privatnih komunikacija idejno značajnije i politički inovativnije od redukovanih i unapred zadatih specijalizovanih javnih nastupa.

Kako se to već na kafi i radi, pričalo se sinoć pomalo o svemu, muškim feminizmima, gde se oni tu vide, o političkoj/društvenoj participaciji žena, o tome da li je feminizam danas važan, i ako jeste zašto je važan i da li je za njihovo stvaralaštvo važno to što su muškarci...

Pitanje "Da li muškarci mogu i treba da pričaju o feminizmu" nametnulo se neplanirano kao glavno, jer je razgovoru prethodila veoma burna reakcija određenog dela ljudi na društvenim mrežama, koji su negodovali zbog izbora "muških govornika", a ponajviše Vladimira Tabaševića, koji je nakon toga i odustao od dolaska u KC Grad.

Sa Bogdanom, Todorovićem i Miketićem razgovarala je Jelisaveta Blagojević, direktorka IPAK.Centra i profesorka na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu.

"Ideja je bila da o temi feminizma ne razgovaramo samo između sebe, sve smo jedna drugoj rekle, želela sam da pokušamo da uvedemo različite govornike i govornice koji možda nisu po prirodi već unapred naši istomišljenici, a možda se i ispostavi da jesu...", kazala je na početku Blagojević.

Napad na organizatore Goran Bogdan vidi kao "čist šovinizam".

"Zašto ne bi muškarci mogli da govore, evo ja sam feminista dušom i telom. To je stanje uma, stanje istine", iskren je Bogdan.

Na Jelisavetinu konstataciju da je najveći problem ipak tišina s druge strane, Goran je dodao da je to samo primer "apatije u kojoj živimo."

"Ona je prisutna u svakoj pori ovog društva. Apatija je mnogo dublja rana od ovoga što se događa, toliko je ogrezla da se to oseća svuda u regionu", kazao je glumac.

Đorđe Miketić pak smatra da u nedostatku mesta za dijalog, neko ipak odluči da se ne upušta u tu "borbu u blatu u kojoj razmene ideja nema", dok Todorović dodaje da se radi o novoj generaciji feministkinja koje na sve načine traže prostor.

"Tu postoji i doza fašizma. Neverovatno je kako određena grupa ljudi preuzima monopole nad nekim stvarima. Tako nacionalisti uzmimaju pravo na religiju... Svi ti monopoli, sve te generalizacije mogu se slobodno svesti na fašizam. Borimo se za slobodu misli, ali onda se opet vraća sve na šovinističku, sitnodušu motivaciju", kritičan je Goran.

Najveći problem našeg društva, po mišljenju Miketića, je "nekultura dijaloga i fašistička metodologija."

"Mislim da je to problem i presek celog društva. Tako je i u levici gde se na jednom skupu dve levice, jedna protiv druge bore... Tako je u svakom segmentu, bilo akademskom, bilo političkom, kulturnom", kazao je pisac.

Goran Bogdan smatra da kada bi u našem društvu sve bilo u redu, ne bi ni bilo potrebe da postoji feminizam.

"Ovo je jedna borba, svuda je isto, više ni ja ne znam gde pripadam, sve mi se po malo smučilo. Nije ni važno koje je društvo u pitanju - srpsko ili hrvatsko - ne zna se koje je šovinističkije. To su sve bolesti tranzicije koja traje toliko godina. To čime se oni koriste je buka, a ne dijalog", kaže glumac.

Zbog društvenih mreža, smatra Todorović, nestao je osećaj za odgovornost i sada je, tvrdi, mnogo lakše reći i osuditi na taj način, nego uživo se suočiti.

Pitanje je, po rečima Blagojevićeve, šta se radi kada si privilegovan i da li onda treba postavljati pitanje odakle pravo beloj ženi da govori o feminizmu - kada je i ona privilegovana!?

"Biti žena u današnjem društvu...Vidite, ja dolazim iz Širokog brijega, jako male sredine u Hercegovani, a tamo biti samo malo drugačiji, biti nežan i već si žrtva šovinizma. Lako je bilo uskočiti u sve te avatare - jake snove, simbole, isto je i sad sa Instagramom, skrivamo se iza nekih identiteta... Sve ćemo biti, samo da bismo bežali od sebe i odgovornosti", smatra Goran Bogdan.

U regionu baštinimo, prema mišljenju glumca, tu potrebu da prenosimo s kolena na koleno roditeljske greške.

"S kolena na koleno prenosimo samo patologije i strahove. Kao društvo nemamo hrebrosti da prevaziđemo Edipov kompleks, da prevaziđemo strahove - od tog kukavičluka mi ne možemo da prekinemo pupčanu vrpcu. Zato baštinimo krive ideologije naših roditelja i dedova. Mi kupujemo ljubav naših očeva kopiranjem njihovog ponašanja iako je pogrešno. Nemamo hrabrosti da lupimo šakom o sto i kažemo: ''Odrašću''", ističe Goran.

Sagovornici su se složili da je potpuni nonsens da u trenutku kada se borimo za slobodu govora postavljamo pitanje odakle pravo muškarcu da priča o feminizmu.

"Monopol, generalizacije, etiketiranje, stavljanje u fijoke, svi smo žrtve toga. Ne sme postojati isključivanje jednog ili drugog. Svi smo žrtve nasilja nad ženama, pođednako i deca iz te porodice, sinovi tih žena... Mi se borimo za slobodarstvo. Da imamo slobodu da pripadamo gde hoćemo. Slobodu progovaranja o bilo čemu. Svi smo žrtve toga što smo rođeni ovde gde jesmo. Svi smo mi žrtve nacionalizama, stereotipa isključivanja... Treba reći dosta, neću da budem žrtva svojih korena, hoću ja svoju slobodu", zaključio je Goran Bogdan.