Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Šantala Šivalingapa: Igrom dotičemo druge dimenzije

27.11.2019. 12:20 12:25
Piše:
Foto: Promo/BFI

NOVI SAD: Međunarodno priznata kao “retka igračica“ zbog svog jedinstvenog stila, rođena u Indiji, odrasla u Parizu, “dete istoka i zapada”, Kučipudi igračica Šantala Šivalingapa, izvešće 22. marta sledeće godine u Ateljeu 212, u okviru 17. Beogradskog festivala igre, predstavu “Pepeo” za koju je koreografiju kreirao Orelin Bori.

„Pepeo” je, inače, poslednji deo trilogije ženskih portreta koreografa i osnivača Kompanije 111 iz Tuluza, nakon komada „Qu`est ce que tu deviens?” (2008) i „Pleksus” (2012). U ovoj trilogiji, za polaznu ideju Bori ne uzima prostor, što je njegova uobičajena pozorišna tema, već ženu, osobu sa pričom, živo biće koje se razvija kroz igru.

Srela sam Orelina Borija 2008. u Dizeldorfu na festivalu Pine Bauš. Dopala mi se njegova predstava, zainteresovao me je njegov pristup, vizija, način na koji koristi scenu i objekte… Tako se rodila ideja o našoj saradnji, objašnjava Šantala Šivalingapa za „Dnevnik”, najavljujući time svoj prvi dolazak u Srbiju.

Šta je bila Vaša inspiracija za predstavuPepeo”?

Bori i ja smo imali vremena da se upoznamo i da razgovaramo o stvarima koje nas inspirišu, o životnom iskustvu, umetničkom i ljudskom, što nam je poslužilo kao materijal za predstavu. Otkrili smo zajedničke teme, poput kvantne fizike i način na koji ona definiše stvarnost i omogućava pristup njenoj funadamentalnijoj viziji. Razgovarali smo o indijskoj filozofiji, koja je bliska kvantnoj fizici. Realnost je jedna, ali je opisuijemo i definišemo na dva različita načina – jedan je jezik nauke, a drugi jezik umetnosti i filozofije. U suštini, ta dva jezika govore isto.

Bori kaže da Šiva, božanstvo igre, obitava u Vama?

Šiva je božanstvo koje uništava zlo, veoma posebno i važno u Indiji. Simbol moći. Ono predstavlja svest o prolaznosti. Centralna je figura hindu filozofije i načina posmatranja sveta, a za mene je takođe simbol postojanja, života i smrti, tog neprestanog ciklusa. Šivino telo je prekriveno pepelom i to ukazuje na neumitnost odlaska. Biti svestan svoje smrtnosti u svakom trenutku je ono što daje životu vrednost i ispunjenost. Ako nisi svestan svoje smrtnosti, onda ne možeš u potpunosti da živiš svoj život i Šiva je u središtu takvog shvatanja. Kada je sve uništeno, kada je sve izgorelo i nestalo, ostaje pepeo. Međutim, taj pepeo je i početak novog života, deo prirodnog ciklusa.

Šiva je i bog igre, pokreta i ritma?

U Indiji kažemo da Šiva stvara univerzum ritmom i igrom i ako prestane da igra više neće biti univerzuma i stvaranja. Kvantna fizika smatra da su u osnovi svega vibracija i pokret, da igra stvaranja i igra postojanja čini sve mogućim. Šiva je istovremeno i statično božanstvo, pa to na prvi pogled nema smisla, ali mnogo je opozita u materijalnom svetu. Fizičko postojanje je bazirano na dualnosti, a istovremeno, iza svega je jedinstvo. Tu je i protok vremena, jer je fizičko postojanje moguće samo u vremenu i prostoru. Živimo u svetu bogatom različitostima, ali smo ipak svi jedno i nema ničega što nas razdvaja. Ako možemo da pristupimo dimenziji iza one dostupne čulima, možemo i osetiti to jedinstvo, protok energije koja nas povezuje. Igra je umetnički izraz koji omogućava da dotaknemo tu dimenziju i za mene je komad “Pepeo” o svemu tome.

Da li je teško igrati na pepelu?

Ne razmišljam o tome kao o poteškoći. Svakako je fizički zahtevno i traži određene pripreme, ali zapravo je u pitanju samo određeno stanje tela i uma, pa “Pepeo” doživljavam kao jednočasovnu meditaciju. Stavlja me u stanje otvorenosti, fluidnosti, fokusa, mira… Pokušavam da doprem do dimenzije u kojoj smo svi jedno, gde nema razdvojenosti i razlika, stavljam sebe po strani, svoju individualnost i postojim u prostoru koji je izvan materijalnog sveta. To je stanje u kome kao da ne igram, već igra prolazi kroz mene. Najuzvišenije stanje tela i uma u kome možete da budete, iskustvo veće od nas samih. Prilika da se vratim onome što su temelji. 

Šta je Kučipudi stil?

Kučipudi je klasičan indijski stil igre. Potiče sa juga Indije, iz sela koje se zove Kučipudi. Sve indijske klasične forme su kombinacija pozorišta, pokreta, muzike, ritma i igrači su istovremeno pripovedači indijske mitologije. Postoji precizan sistem pokreta kojim se kazuje priča. Mizika je naravno bitan element, reč je o ritmičnom stilu u kome je važan rad nogu. To je kombinacija gestakulacije, pokreta nogu i jezika tela, veoma graciozna forma. Volim kod Kučipudi stila to što objedinjuje različite elemente -stabilnost zemlje i fluidnost vode, strast i moć vatre i vazdušnost prostora. Volim sve stilove klasične igre u Indiji i uopšte klasičnu umetnosti, jer ona slavi spirutualnost i govori o onome što je izvan čulnog.

Koliko se savremena igra u Evropi razlikuje od indijskih stilova?

Ne volim da poredim. Savremena igra je raznovrsna i teško je sve smestiti u jednu kutiju. Smatram da svaki izraz koji nije verbalnan već telesni, izražava ono što je fundamentalno za ljudsko biće. U našoj prirodi je da se krećemo, kroz istoriju smo igrali i svirali i to je naš način da izrazimo ono što je duboko u nama, ali i da pristupimo novoj dimenziji postojanja. Tako je i danas sa igrom. Pokret, muzika, ritam potiču iz našeg najdubljeg bića u svim kulturama.

M. J. Đorđev

Piše:
Pošaljite komentar
Aja Jung, direktorka BFI: Senzacija čiste umetnosti

Aja Jung, direktorka BFI: Senzacija čiste umetnosti

14.10.2019. 08:48 08:55
BFI: Emocija i gracioznost američkog Balletxa večeras u SNP

BFI: Emocija i gracioznost američkog Balletxa večeras u SNP

29.03.2019. 12:09 12:12