MARINKO IVANČEV, FOTOMODEL SA 66 GODINA  Senior za naslovne strane

Iako velikoj većini njegovo ime i prezime ne zvuči poznato, njegovo lice izlazilo je na naslovnim stranama svetskih časopisa, Marinko se smešio sa bilborda i iz izloga prodavnica po svetskim gradovima, a internet portali prepuni fotografija s njegovim likom. Naime, Marinko je fotomodel i verovatno najtraženiji fotomodel u kategoriji seniora u regionu, a na internetu ima preko 15.000 fotografija sa njegovim likom, iako je tek pre dve godine ušao u svet modelinga.

Ivančev je rodom iz Sivca, ali je dobar deo života proveo u Vodicama kraj Šibenika, dok poslednjih 15 godina živi u Novom Sadu. Kao mašinac radio je u remontnom zavodu, a po dolasku u Srbiju bio je prinuđen da se bavi raznim poslovima, od molera, trgovca, agenta osiguranja, trgovca na berzi preko interneta, do direktora. Ispostavilo se da su mu svi ti poslovi, zapravo, bili priprema za period kada je otišao u penziju i započeo nov neobičan posao gde je znanje o poslovima potrebno.

– Stok fotografije obrađuju realan život i teme iz života i onda izgledam realno u svim tim ulogama koje dobijem na setu, jer ja ne moram da glumim. Ja sam sve to bio. I te moje slike se prodaju po čitavom svetu – kaže Marinko Ivančev. – Do sada sam skinuo preko hiljadu mojih fotografija po raznoraznim sajtovima, časopisima. Bukvalno nema novina u kojima nisam bio. Prva moja fotka na stoku završila je na naslovnoj strani nemačkog „Bilda“, dodatka za biznis. Moje lice na reklamama bilo je od Južne Koreje, Kine, Amerike, do Londona, Pariza, Rima... Ljudi mi često šalju fotografije odande. Nedavno me zvao prijatelj iz Italije. Kaže mi da umalo nije stradao na auto-putu kada je prošao pored bilborda s mojim likom na kom reklamiram automobile.

U ovom poslu obreo se, kako priznaje, sasvim slučajno. Prijavio se na internet stranicu „Statisti“ i statirao u tri popularne serije: „Vere i zavere“, “Santa Maria della Salute“ i prvom serijalu „Senki nad Balkanom“. Zahvaljujući svojim fotografijama na tom sajtu za statiste, kontaktirao ga je par fotografa koji su hteli da im bude fotomodel.

– Jedan od uslova bio je da imam bradu. A ja sam bradu retko kad puštao. Nisam znao ni šta je stok fotografija. Supruga i ja smo bili skeptični. Ipak, počnem ja da puštam bradu, ali posle 15 dana počela je da mi smeta, sam sam sebi bio nikakav, žena mi je prigovarala, „na šta ličiš„, a ponuđena cena učinila mi se neisplativom. I odbio sam. Ipak, oni su bili uporni i dva meseca kasnije stupili su lično u kontakt sa mnom. Na kraju sam ipak prihvatio poziv iz radoznalosti. I tako je sve počelo – priseća se naš sagovornik.

Nekoliko setova fotografisanja u raznim situacijama donelo mu je i pristojnu svotu novca za penzionera u Srbiji, ali i priliku da putuje van granica države. Sa suprugom Mimom tako je otišao u Solun gde su se fotografisali u raznim situacijama. Tri godine trajala je ta saradnja. Pored svojih poslova, ovo je bila prilika za dodatnu zaradu, ali ih nije interesovalo gde završavaju te fotografije, niti su imali priliku da ih vide. Sve dok im se sa istom ponudom nije pojavio novi fotografski par koji ih je fotografisao i poslao im snimke.

– Bio sam sam oduševljen, nisam mogao da verujem da smo to Mima i ja. Jako mi se dopalo i na Instagramu sam otvorio nalog i postavio fotografije. Povezao sam tu objavu i s Fejsbuk nalogom. Ođednom je počeo mesinyer da mi ludi. Stizali su mi zahtevi za prijateljstvo i poruke sa molbama za fotografisanja. Već to veče, za dva sata kako sam postavio te fotografije, imao sam zakazano 15 dana unapred setove fotografisanja – navodi Ivančev.

Te prve godine, 2017. imao je oko 150 „šutinga“. I to, kako kaže, ludilo, traje pune dve godine. Sad ima 10 do 12 snimanja mesečno, ali interesovanje ne opada, jer se malo ljudi njegovih godina bavi ovim poslom i zadovoljava stroge kriterijume, pa je uvek tražen. Kako navodi, nije baš čest slučaj da ljudi u njegovim godinama tako izgledaju, imaju sve zube i dobre su fizičke kondicije. Do sada je sarađivao sa više od 70 fotografa. Brada koja mu je u početku smetala, postala je njegov zaštitni znak.

– Meni je brada sve donela. Da nisam pustio bradu, ostao bih anonimus. Ipak, nije samo brada važna i fizički izgled. Ovde bez glume ne možete opstati. Ako ne znate da pokažete emociju vrlo brzo odete u zaborav, jer te se fotke ne prodaju. Svaka emocija mora izgledati realno. Recimo, kad treba da se smejem na snimanju, ja se smejem naglas. Do sada mi se nije desilo da fotograf bude nezadovoljan mojim fotkama. Jer ako te ljudi plaćaju, onda moraš nešto i da im daš – ističe nas sagovornik.

Marinko navodi da genetici pripadaju zasluge za njegov fizički izgled, ali i zdravstveno stanje, jer je poslednji put bio bolestan 1984. godine, kada ga je grip oborio u krevet pa je Zimske olimpijske igre u Sarajevu odgledao preko televizora. Jede sve, pa i hranu koja se ubraja u nezdravu, ali svakodnevno vežba.

– Svakodnevno supruga i ja idemo u teretanu. Tako je već godinu dana i tako ćemo praktikovati dokle god budemo mrdali – zaključuje Marinko Ivančev.

Aleksandar Savanović