Počeo novi serijal predavanja o istaknutim Karlovčanima
Nakon pauze od nekoliko godina, do koje je došlo zbog preseljenja bibiloteke „Branko Radičević“ u sadašnji prostor u Preradovićevoj ulici, u utorak, 8. oktobra, održano je prvo u novom ciklusu predavanja „Znamenite ličnosti i ustanove Sremskih Karlovaca“.
Slučaj je hteo da ovogodišnja serija predavanja otpočne veče uoči rođendana Iva Andrića, i to izlaganjem profesorke Karlovačke gimnazije dr Jelene Ratkov Kvočke o Karlovčaninu kog je naš nobelovac ovekovečio u delu „Omer-paša Latas“.
Spletom okolnosti, nakon nekoliko čitanja tog Andrićevog dela, kako je rekla, Jelena Ratkov Kvočka otkrila je u fusnoti da je dr Dimitrije Atanacković, jedan od likova u tri poglavlja pomenutog romana, rodom iz Karlovaca. To saznanje navelo ju je da za potrebe svojih naučnih radova počne da istražuje o kome je reč, ali je svoje otkriće poželela i da podeli sa sugrađanima, koji su te večeri do poslednjeg mesta ispunili bibliotečku čitaonicu zaintrigirani naslovom njenog predavanja „Karlovčanin dr Dimitrije Atanacković, Andrićev književni junak“.
Po informacijama do kojih je došla, Dimitrije Atanacković, koga Andrić u romanu pominje kao austrijskog konzula Atanackovića, i u stvarnosti je bio diplomata. Srbin je, rođen u Sremskim Karlovcima, završio je Karlovačku gimnaziju i nakon školovanja u Segedinu, predavao kratko vreme u njoj. Poznato je da je 1814. napustio profesorsku službu i otišao iz Karlovaca, a već sledeće se vratio i prodao sve imanje. Postao je austrijski konzul u Sarajevu. Ostalo je zabeleženo da je umro 1857. i da je sahranjen u Sarajevu uz velike počasti. Otkrivši saznanja do kojih je došla, Jelena Ratkov Kvočka je istakla da su to polazne osnove za dalje istraživanje tog Karlovčanina koji je nadahnuo našeg nobelovca, čije književno stvaralaštvo je posebno predmet njenog interesovanja.
Sledeće predavanje u biblioteci iz ovog serijala pod pokroviteljstvom lokalne samouprave, na redu je 17. oktobra, kada će Aleksandar Stojkečić govoriti o arhitekti Vladimiru Nikoliću, a Željko Žarković o Samuilu Mašireviću.
Zorica Milosavljević