Susreti: Tijeri Gitar, francuski strip autor

Gitarova karijera seže još u osamdesete, doba kada su DIY (“uradi sam”) filozofija izdavaštva i fanzini bili u povoju. No, on je upravo na toj i takvoj sceni pronašao svoje mesto, da bi početkom devedesetih, zajedno sa životnom partnerkom i saradnicom Mirjanom Mišlov, kreirao sopstveni časopis „La Pieuvre”. U to vreme počinje i da redovno izlaže u kultnoj galeriji-knjižari Un Regard Moderne u Parizu.

Njegov ilustratorski rad je redovno objavljivan u uglednim publikacijama kao što su Liberation, New Yorker, Rock & Folk, Marie-Claire, Nova, Politis itd. Takođe, autor je knjiških ilustracija za izdanja autora kao što su Džek London, Gaston Leru, Rikardo Flores Magon, i drugi. Autor je dizajna CD izdanja izvođača među kojima su Pet Kebra, Parabelum, Paskal Komlad ili Liminanas. Godine 2015. režirao je kratki animirani film La Misere za produkciju Red Lion. Trenutno završava svoju autobiografiju u stripu.

Evoluirao sam na pank sceni. Zvanična štampa nas nije predstavljala i zato smo stvarali fanzine. Bilo ih je puno tokom osamdesetih. Bilo je praktičnije da tako predstavite svoj rad, svako je mogao da stvori nešto svoje. U to vreme nije bilo ni kompjutera, priseća se Gitar svojih početaka.

To je doba u kome su u Srbiji veliku popularnost imali stripovi poput Zagora, Asteriksa, Alana Forda, ali ovaj vid izražavanja je često kod nas doživljavan tek kao laka zabava, a ne umetnost. Sam Gitar se, međutim, ne opterećuje statusom i percepcijom koju strip ima u javnosti, već ima svoj doživljaj ovog vida izražavanja:

Strip je sredstvo za pričanje priča u slikama i pristupačniji je od bioskopa, za koji su potrebna veća sredstva. Lično sam oduvek voleo da crtam i izražavam sebe na ovaj način. Da li to zadovoljava druge ili im ne odgovara manje je bitno. Glavna stvar je da se vi zabavite, pojašnjava Gitar.

Radove ovog autora karakteriše linija nalik na drvorez, kao i žive boje koje koristi da naglasi svoj nekonvencionalni, crni humor, začinjen poezijom i društvenom kritikom. Gitar je svoj stil tokom formativnih godina naglašavao i snažnim crno-belim kontrastima, a potom ga održavao i prilagođavao ilustracijama, na kojima je kasnije radio.

Na mene su uticale različite tehnike, od graviranja drveta, preko američke škole, ali i mange. Ne menjam svoj stil, ali on se jednostavno razvija vremenom, otkriva naš sagovornik.

Od devedesetih godina prošlog veka, Tijeri Gitar ulazi i u sferu primenjene ilustracije, što sobom nosi i izazove zadržavanja, odnosno gubitka autorske slobode i prilagođavanja prohtevima poslodavca. Kako sam ističe, bitno mu je da sačuva umetnički integritet.

Odlučio sam da živim crtajući, kako bih zadržao što više slobode. Kreativan sam i ne volim da radim sa previše ograničenja, odlučan je Gitar.

Na pitanje koji su kriterijumi za angažman i ima li granicu koju povlači kada je poslodavac u pitanju, odgovara jasno: “Nikada neću raditi za fašiste”.

Među najzastupljenijim Tijerijevim temama u radu su siromaštvo, nepravda, društvena kritika. Od osamdesetih do danas, ovaj autor odabira da se bavi univerzalnim problemima, koji postoje u svakom vremenu.

To su uvek iste teme, koje su mi važne. Sve je gore i gore, na globalnom nivou. Moramo se boriti protiv kapitalizma ili će nas on na kraju uništiti, kaže Gitar.

Trenutno se bavi autobiografskim stripom.

To je obimna knjiga od 200 stranica, koja govori o prvih 20 godina mog burnog života, kaže Gitar, te dodaje da će na samostalnoj izložbi, na Nova Festivalu u Pančevu, predstaviti retrospektivu svog rada kao ilustratora.

N. Marković