Nova setva na pragu: Ko seje seme s tavana, žanje žito za stočnu hranu

Među poljoprivrednicima vlada nezadovoljstvo cenama ovogodišnjih ratarskih kultura, ali se plaše i ćudi klime.

Na koliko hektara će ove jeseni biti posejano pšenice još se vaga, ali verovatno neće preći lanjske površine od 570.000 hektara, kaže Zdravko Šajatović iz „Žitounije”, smatrajući da će ratari ove jeseni pšenicu sejati, ako ni zbog čega drugog, ono zbog plodoreda.

On navodi da ratari dobro znaju da treba da seju deklarisano seme, ali, praveći sopstvene račune, toga se ne drže strogo pa je tako u lanjskoj žetvi bilo čak 80 odsto žita za stočnu hranu, dok je u ovogodišnjoj taj odnos bio bolji, pola-pola.

Ratari su u dilemi i u pogledu koštanja pšenice. Odmah posle žetve slabo se trgovalo i tokom jula i avgusta je ka inotržištu otišlo svega 61.000 tona po 18 dinara ili malo iznad, dok je lane u tim mesecima prodato čak 405.000 tona. Sada je pšenica od 17,2 do 17,5 dinara kilogram, a tokom aprila i maja dostigla je bila čak 24 dinara, pa eto razloga što se zemljoradnici kolebaju da li će ove jeseni sejati pšenicu, istakao je Šajatović.

Direktor „Žita Srbije” Vukosav Saković poslao je poruku da je posle izbora koje seme sejati najvažnije da ono bude dorađeno jer je to bitno zbog mogućih vremenskih nepogoda.

Uoči ove žetve, zbog velikih kiša, mnogo pšenice je završilo kao stočna hrana jer nekvalitetno seme nije izdržalo veliku vlagu, kazao je Saković, navodeći da se sada čini da je među zemljoradnicima manje interesovanje za setvu pšenice, a razlog za to on vidi u većim prinosima koji se mogu dobiti od suncokreta i soje.

On kaže da „Žita Srbije” računaju da bi pod pšenicom trebalo da bude 550.000 hektara.

Kod nas se pšenica seje između 5. i 25. oktobra, premda stručnjaci s Insituta za ratarstvo i povrtarstvo, na osnovu višegodišnjeg praćenja useva, kažu da je rok za setvu žita između 10. i 20. oktobra.

Koliko će ratari poslušati savete zavisiće od dubine yepa svakog ratara. Poljoprivrednik iz Sente Ferenc Šoti kaže da se prirema za setvu, da će ove jeseni primat dati žitu nauštrb ječmu i da je odlučio da kupi seme, za razliku od ranijih godina, kada je koristio i sopstveno s tavana.

Uoči setve, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović upozorio je ratare na to da koriste sertifikovano seme s deklaracijama, a ne sopstveno nastalo u domaćoj radinosti.

Računam da ću posejati deset do 15 jutara pšenice i da će mi trebati oko dve tone semena, kazao je Šoti.

U Banatu je pšenica bila svojevremeno najviše zastupljena u odnosu na druge kulture pa su očekivanja da će se zeleniti i ove zime, ali predsednik Saveza poljoprivrednika Banata Dragan Kleut kaže da neće biti zastupljena kao što je bila proteklih godina.

Znamo da treba da sejemo seme sa sertifikatom, ali u nedostatku novca se snalazimo pa sejemo i ono iz naše produkcije, istakao je Kleut i dodao da će setva imati tri cene.

Po njegovim rečima, oni koji budu kupili seme i sejali žito na njivi uzetoj u arendu, po hektaru će morati da izdvoje oko 110.000 dinara, ratari koji na svojoj njivi seju deklarisano seme imaće trošak oko 80.000 dinara po hektaru, a oni koji budu sejali svoje seme na svom imanju proći će najjeftinije, oko 60.000 dinara po hektaru.

Z. Delić