Komemoracije, počast žrtvama na Krfu i ostrvu Vido

Ceremoniju će predvoditi ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević koji će položiti vence i odati počast kod spomen-kosturnice u Mauzoleju na ostrvu Vido, kod mornaričkog krsta i u "plavoj grobnici".



Komemorativnim skupovima će prisustvovati visoka delegacija Ministarstva Odbrane i Vojske Srbije, zvaničnici Grčke, predstavnici Grada Krfa, predstavnici više srpskih udruženja opredeljenih za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, kao i studenti Vojne i Kriminalističko - policijske akademije iz Beograda.



Obeležavanje 103. godišnjice iskrcavanja srpske vojske počelo je u sredu polaganjem venaca i odavanja počasti kod spomen-ploče u Guviji, mestu iskrcavanja srpske vojske na Krfu, na spomenik Drinskoj diviziji, kao i kod spomenika Janisu Janulisu.



Srpska vojska i narod poceli su povlacenje preko zavejanih planina Albanije nakon invazije Nemačke, Austrougarske i Bugarske na Srbiju u zimu 1915/16 godine.



Posle neuspelog pokušaja da se srpska Vojska povlači dolinom Vardara, a zbog prodora bugarske armije i presecanja komunikacija, te izostanka planiranog prodora saveznika iz Soluna u susret srpskoj Vojsci, Vrhovna Komanda je 24. novembra 1915. godine odlucila da se trupe povuku preko Crne Gore i Albanije na Jadransko primorje.



Tokom albanske golgote veliki broj vojnika i civila umro je od hladnoće, gladi i iscrpljenosti.



Posle više od mesec dana teških marševa po najtežem vremenu i bespuću, srpska Vojska se prikupila kod Skadra, Drača i Valone, a francuska vlada je 28. januara 1916.godine odlučila da njena mornarica odloži sve druge transporte, dok iz Albanije ne bude izvučena srpska vojska.



Saveznički brodovi su počeli ubrzano da prevoze izgladnelu, iscrpljenu srpsku vojsku, a do 15. februara na grčko ostrvo Krf prevezeno više od 135.000 ljudi, u Bizertu oko 10.000 ljudi, a na Korziku i u Francusku oko 5.000 srpskih vojnika.



Prvo iskrcavanje srpske vojske na Krf bilo je u pristaništu u Guviji, šest kilometara severno od grada, a troškove opremanja i izdržavanja srpske vojske preuzele su Francuska i Velika Britanija.



Najteži ranjenici bili su iskrcani na ostrvo Vido gde se danas nalazi spomen kompleks i u okviru njega mauzolej.



Od 23. januara do 23. marta 1916, na tom malom ostrvu umrlo je 4.847 ljudi. Vido, organizovano kao bolnica, pretvoreno je u "ostrvo smrti", a more oko njega u "plavu grobnicu", gde je oko 5.400 umrlih spušteno u more.