Комеморације, почаст жртвама на Крфу и острву Видо

Церемонију ће предводити министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић који ће положити венце и одати почаст код спомен-костурнице у Маузолеју на острву Видо, код морнаричког крста и у "плавој гробници".



Комеморативним скуповима ће присуствовати висока делегација Министарства Одбране и Војске Србије, званичници Грчке, представници Града Крфа, представници више српских удружења опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, као и студенти Војне и Криминалистичко - полицијске академије из Београда.



Обележавање 103. годишњице искрцавања српске војске почело је у среду полагањем венаца и одавања почасти код спомен-плоче у Гувији, месту искрцавања српске војске на Крфу, на споменик Дринској дивизији, као и код споменика Јанису Јанулису.



Српска војска и народ поцели су повлацење преко завејаних планина Албаније након инвазије Немачке, Аустроугарске и Бугарске на Србију у зиму 1915/16 године.



После неуспелог покушаја да се српска Војска повлачи долином Вардара, а због продора бугарске армије и пресецања комуникација, те изостанка планираног продора савезника из Солуна у сусрет српској Војсци, Врховна Команда је 24. новембра 1915. године одлуцила да се трупе повуку преко Црне Горе и Албаније на Јадранско приморје.



Током албанске голготе велики број војника и цивила умро је од хладноће, глади и исцрпљености.



После више од месец дана тешких маршева по најтежем времену и беспућу, српска Војска се прикупила код Скадра, Драча и Валоне, а француска влада је 28. јануара 1916.године одлучила да њена морнарица одложи све друге транспорте, док из Албаније не буде извучена српска војска.



Савезнички бродови су почели убрзано да превозе изгладнелу, исцрпљену српску војску, а до 15. фебруара на грчко острво Крф превезено више од 135.000 људи, у Бизерту око 10.000 људи, а на Корзику и у Француску око 5.000 српских војника.



Прво искрцавање српске војске на Крф било је у пристаништу у Гувији, шест километара северно од града, а трошкове опремања и издржавања српске војске преузеле су Француска и Велика Британија.



Најтежи рањеници били су искрцани на острво Видо где се данас налази спомен комплекс и у оквиру њега маузолеј.



Од 23. јануара до 23. марта 1916, на том малом острву умрло је 4.847 људи. Видо, организовано као болница, претворено је у "острво смрти", а море око њега у "плаву гробницу", где је око 5.400 умрлих спуштено у море.