Obeležavanje godišnjice povlačenja srpske vojske na Krf

Godišnjica iskrcavanja srpske vojske na grčko ostrvo Krf biće obeležena u sredu i četvrtak 25. i 26. septembra na plaži Guvija na Krfu i na ostrvu Vido.

Srpski i grčki zvaničnici će sutra položiti vence na spomen - ploči u Guviji gde se 1916. godine, posle albanske golgote, iskrcala srpska vojska.

Venci će biti položeni i na spomen ploču Drinske divizije, a u mestu Agios Mateos biće odata počast Janisu Janulisu, Grku, na čijoj su zemlji sahranjivani srpski vojnici, a koji iz pijeteta prema poginulima nije obrađivao tu zemlju ni posle ekshumacije.

U četvrtak 26. septembra na ostrvu Vido biće održana komemotrativna svečanost u znak sećanja na oko 250.000 stradalih civila i srpskih vojnika kod Spomen kosturnice i na Mornaričkom krstu, a ceremoniju će predvoditi ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević.

Venci će biti položeni i u ''Plavu grobnicu'', na pučini Jonskog mora, gde je najveći broj umrlih srpskih vojnika spušten u more.

U petak 27. septembra u mestu Egzoplatnus polaganjem venaca biće odata počast stradalim srpskim vojnicima u bici na Kajmakčalanu.

Centralni skup povodom obeležavanja 101. godišnjice od proboja Solunskog fronta, jednog od najslavnijih trenutaka srpske istorije koji se u svetu pamti kao simbol velike hrabrosti i požrtvovanosti srpskog naroda, biće održan u subotu 28.septembra u Solunu, na srpskom vojničkom groblju Zejtinlik.

Venci će biti položeni i na saveznička groblja Francuske, Britanije, Italije i Rusije, a u nedelju 29. septembra biće odata počast stradalima i u Polikastru kod Soluna.

Delegacija Vlade Srbije u nedelju će položiti vence i na spomen kosturnicu u mestu Udovo u Severnoj Makedoniji.

Komemorativnim skupovima će prisustvovati delegacija Vlade Srbije, zvaničnici Grčke, predstavnici srpskih udruženja koji neguju tradicije oslobodilačkih ratova Srbije, kao i studenti Vojne i Kriminalističko - policijske akademije iz Beograda.

Srpska vojska i narod poceli su povlacenje preko zavejanih planina Albanije nakon invazije Nemačke, Austrougarske i Bugarske na Srbiju u zimu 1915/16 godine.

Posle neuspelog pokušaja da se srpska Vojska povlači dolinom Vardara, a zbog prodora bugarske armije i presecanja komunikacija, te izostanka planiranog prodora saveznika iz Soluna u susret srpskoj vojsci, Vrhovna Komanda je 24. novembra 1915. godine odlucila da se trupe povuku preko Crne Gore i Albanije na Jadransko primorje.

Tokom albanske golgote veliki broj vojnika i civila umro je od hladnoće, gladi i iscrpljenosti.

Posle više od mesec dana teških marševa po najtežem vremenu i bespuću, srpska vojska se prikupila kod Skadra, Drača i Valone, a francuska vlada je 28. januara 1916.godine odlučila da njena mornarica odloži sve druge transporte, dok iz Albanije ne bude izvučena srpska vojska.

Saveznički brodovi su počeli ubrzano da prevoze izgladnelu, iscrpljenu srpsku vojsku, a do 15. februara na grčko ostrvo Krf prevezeno više od 135.000 ljudi, u Bizertu oko 10.000 ljudi, a na Korziku i u Francusku oko 5.000 srpskih vojnika.

Prvo iskrcavanje srpske vojske na Krf bilo je u pristaništu u Guviji, šest kilometara severno od grada, a troškove opremanja i izdržavanja srpske vojske preuzele su Francuska i Velika Britanija.



Na ostrvu Vidu, na koje su iskrcavani najteži ranjenici, nalazi se spomen kompleks i u okviru njega mauzolej.

Od 23. januara do 23. marta 1916, na tom malom ostrvu umrlo je 4.847 ljudi.

Vido, organizovano kao bolnica, pretvoreno je u "ostrvo smrti", a more oko njega u "plavu grobnicu", gde je oko 5.400 umrlih spušteno u more.