Svi bi stanove koji se nude ispod tržišne cene
To da su neplaćena dugovanja muka teška najbolje znaju oni čija se imovina iz tog razloga nađe na sajtu „Doboš“.
Prodaje se razna imovina, a najviše je nekretnina koje banke prodaju jer dužnici nisu mogli redovno plaćati rate bankama. Odmah iza njih po ponudi su privatni izvršitelji. Oni najčešće naplaćuju komunalne i slične dugove, mada ih i bankari sve češće angažuju. Mnogi smatraju da su cene po kojima ta imovina bude konačno prodata preniske. To bi se moglo izmeniti polovinom naredne godine kada kod nas krenu elektronske oglasne table i licitacije, što je predviđeno izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koje je Skupština Srbije usvojila 27. jula ove godine.
Kada je pre desetak godina „Doboš“ tek počeo da oglašava pokretne i nepokretne stvari za prodaju, na aukcijama su se okupljali ljudi koji su mislili da tu mogu nešto povoljno kupiti. Danas je situacija drugačija, a sve je više kupaca koji ciljano posećuju aukcije. Obično prvi pokušaj prodaje ne uspeva, na drugom cena pada na 70 odsto procenjene vrednosti, a na trećem je tek polovina. Baš tada se obično lako nađe novi gazda.
Kako to izgleda i šta se sve nađe kada poverioci iz bilo kojeg razloga odluče da namire potaživanja pokazuje i primer iz Novog Sada. Umetničke slike „Lavirint” i „Bizon” traže novog vlasnika. Cena za jednu je s 53.100 dinara, po koliko su obe procenjene, pala na 37.170.
Najveće interesovanje je za nekretnine kada se prodaju ispod tržišne cene. Evo i kako to izgleda.
U ponudi „Doboša” je porodična stambena zgrada u Zrenjaninu. Cena prava sitnica: za 50 kvadrata 15.132 evra, a tu je i ceo ar placa pride. To nije prvi pokušaj jer su procenitelji dali vrednost od 25.435 evra. Glavna mana, osim toga što gazda nema novca da vrati dug banci, jeste to što nema građevinsku dozvolu. Čak i uz to, cena je vrlo mala.
Sličnu sudbinu doživela je i porodična kuća u Senti. Zgrada od 136 kvadratnih metara plus pomoćni objekti od 64 kvadrata traže vlasnika po 1.943.727 dinara. Prva procena bila je 2.767.753 takože u domaćoj valuti.
Prva verzija našeg zakona koji reguliše rad privatnih izvršitelja doneta je pre četiri godine. Tada je zabranjeno da na licitacijama učestvuju sam dužnik, izvršitelj i procenitelj. Izmene zakona koje su donete letos su taj spisak proširile, tako više pravo da licitiraju i postanu vlasnici imovine koja se zbog dugovanja prodaje nemaju ni zamenik izvršitelja ni drugi zaposleni u njegovoj kancelariji. Njima su informacije uvek nadohvat ruke pa je i šansa da pobede u licitiranju bila veća.
Slična je priča i s cenom dvosobnog stana u Novom Sadu. Pošto za 62 kvadratna metra nije bilo kupaca po 6.688.470 dinara, po novoj ceni će se on tražiti za sumu od 4.681.923 dinara. Ako ni tada ne bude kupaca, cena će pasti na oko tri miliona. Ako se ni nakon nekoliko licitacija ne nađe vlasnik, ide slobodna pogodba. Čitaj: cena pada na još niže iznose.
Letos su u Srbiji usvojene izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Jedna od novina koje se pominju kao veoma bitne je elektronska oglasna tabla i elektronske licitacije. Ta novina trebalo bi da zaživi od 1. jula 2020. Tu prodaju bili bi obavezni da oglašavaju izvršitelji. Licitacije bi bile dostupne većem broju ljudi pa bi i šansa da se nađe kupac koji će platiti vše od minimalne cene biti veće. Hoće li to stati na put mešetarima, tek će se videti. To što se nije žurilo s tom novinom moglo bi biti dobro.
D. Vujošević
