Сви би станове који се нуде испод тржишне цене
То да су неплаћена дуговања мука тешка најбоље знају они чија се имовина из тог разлога нађе на сајту „Добош“.
Продаје се разна имовина, а највише је некретнина које банке продају јер дужници нису могли редовно плаћати рате банкама. Одмах иза њих по понуди су приватни извршитељи. Они најчешће наплаћују комуналне и сличне дугове, мада их и банкари све чешће ангажују. Многи сматрају да су цене по којима та имовина буде коначно продата прениске. То би се могло изменити половином наредне године када код нас крену електронске огласне табле и лицитације, што је предвиђено изменама Закона о извршењу и обезбеђењу, које је Скупштина Србије усвојила 27. јула ове године.
Када је пре десетак година „Добош“ тек почео да оглашава покретне и непокретне ствари за продају, на аукцијама су се окупљали људи који су мислили да ту могу нешто повољно купити. Данас је ситуација другачија, а све је више купаца који циљано посећују аукције. Обично први покушај продаје не успева, на другом цена пада на 70 одсто процењене вредности, а на трећем је тек половина. Баш тада се обично лако нађе нови газда.
Како то изгледа и шта се све нађе када повериоци из било којег разлога одлуче да намире потаживања показује и пример из Новог Сада. Уметничке слике „Лавиринт” и „Бизон” траже новог власника. Цена за једну је с 53.100 динара, по колико су обе процењене, пала на 37.170.
Највеће интересовање је за некретнине када се продају испод тржишне цене. Ево и како то изгледа.
У понуди „Добоша” је породична стамбена зграда у Зрењанину. Цена права ситница: за 50 квадрата 15.132 евра, а ту је и цео ар плаца приде. То није први покушај јер су проценитељи дали вредност од 25.435 евра. Главна мана, осим тога што газда нема новца да врати дуг банци, јесте то што нема грађевинску дозволу. Чак и уз то, цена је врло мала.
Сличну судбину доживела је и породична кућа у Сенти. Зграда од 136 квадратних метара плус помоћни објекти од 64 квадрата траже власника по 1.943.727 динара. Прва процена била је 2.767.753 такоже у домаћој валути.
Прва верзија нашег закона који регулише рад приватних извршитеља донета је пре четири године. Тада је забрањено да на лицитацијама учествују сам дужник, извршитељ и проценитељ. Измене закона које су донете летос су тај списак прошириле, тако више право да лицитирају и постану власници имовине која се због дуговања продаје немају ни заменик извршитеља ни други запослени у његовој канцеларији. Њима су информације увек надохват руке па је и шанса да победе у лицитирању била већа.
Слична је прича и с ценом двособног стана у Новом Саду. Пошто за 62 квадратна метра није било купаца по 6.688.470 динара, по новој цени ће се он тражити за суму од 4.681.923 динара. Ако ни тада не буде купаца, цена ће пасти на око три милиона. Ако се ни након неколико лицитација не нађе власник, иде слободна погодба. Читај: цена пада на још ниже износе.
Летос су у Србији усвојене измене Закона о извршењу и обезбеђењу. Једна од новина које се помињу као веома битне је електронска огласна табла и електронске лицитације. Та новина требало би да заживи од 1. јула 2020. Ту продају били би обавезни да оглашавају извршитељи. Лицитације би биле доступне већем броју људи па би и шанса да се нађе купац који ће платити вше од минималне цене бити веће. Хоће ли то стати на пут мешетарима, тек ће се видети. То што се није журило с том новином могло би бити добро.
Д. Вујошевић
