VOJVOĐANSKO ZDRAVLJE Samo operacijom katarakte sprečava se nastanak slepila

Ova bolest se uglavnom javlja kod starijih ljudi, te pacijenti u proseku imaju od 65 do 70 godina, ali od nje obolevaju i stariji i mlađi. Napredovanje bolesti ne može da se spreči nikakvim lekovima, a pravo vreme za operaciju zavisi od toga koliko katarakta ugrožava  životne aktivnosti. Svakoga dana operišemo između 10 i 20 pacijenata - kaže upravnik Klinike za očne bolesti Kliničkog centra Vojvodine dr Siniša Babović.

Idealno očno sočivo je prozirno i omogućava jasan vid. Sočivo treba da bude kristalno čisto, providno, bez ikakvih mrlja i zamagljenja i samo kad je takvo daje jasan vid. Obolelima od katarakte sočivo je postalo maglovito, neprozirno i imaju mutan vid. Pacijenti najčešće kažu da imaju “maglu u očima”, a ona je vidljiva čak i golim okom. Razlozi nastanka katarakte su različiti, a vremenom se bolest razvija i vid sve više pogoršava.

Katarakta znatno otežava život, jer zamućen vid usporava i otežava svakodnevne aktivnosti, zamara i stvara osećaj nesigurnosti. Često se zbog katarakte javljaju glavobolje, otežano je čitanje, vožnja kola, naročito noću, bavljenje sportom. Važno je stoga da se obrati pažnja, jer simptomi katarakte mogu da budu isti kao simptomi drugih očnih bolesti, te je neophodno javiti se očnom lekaru i obaviti detaljan pregled očiju.

Katarakta se postepeno razvija, sočivo postepeno gubi prozirnost i daje sve lošiji vid. Dolazi do gubitka vode, zgušnjavanja belančevina koje grade vlakna sočiva i pojave zamućenja. U ranoj fazi izaziva nejasan, zamućen vid, dok razvijena katarakta izaziva potpuno zamućenje sočiva poznato kao privremeno slepilo.

- Uzrok nastanka zamućenja može da bude različit. Urođena katarakta može da bude nasledna ili se javlja u sklopu drugih promena na oku. Staračka katarakta se javlja usled procesa starenja organizma. Komplikovana katarakta nastaje kao posledica nekih drugih bolesti oka ili prethodnih operacija na oku. Traumatska katarakta je rezultat povreda oka, a uzrok nastanka bolesti može da bude i dugotrajna upotreba nekih lekova - navodi dr Babović.

Faktori rizika

Na nastanak katarakte mogu da utiču brojni faktori rizika, kao što su godine života, dijabetes melitus, genetika, odnosno porodično javljanje bolesti, izloženost suncu i UV zracima, pušenje, gojaznost, arterijska hipertenzija, ranije operacije oka i upotreba nekih lekova.

Najčešće se javlja kod starijih osoba i 45,9 odsto obolelih su stariji od 65 godina, a praktično sve osobe starije od 70 godina imaju određeni stepen zamućenja sočiva. Faktori rizika za nastanak i razvoj katarakte su izloženost suncu i UV zračenju, pušenje, konzumiranje alkohola, nepravilna ishrana i oslobađanje slobodnih radikala.

Jedini lek za kataraktu jeste operacija, koja sprečava dalji razvoj zamućenja sočiva i nastanak slepila.

- Ljudi danas duže žive, a ovo je bolest koja najčešće pogađa stariju populaciju, te se stoga ova operacija često radi. Međutim, značajno su izmenjeni i uslovi života, kao i okruženja, više je ultraviolentnog zračenja, zbog čega kataraktu češće imaju ljudi koji rade na otvorenom i zemljoradnici, a kod njih se ova bolest javlja i ranije nego kod populacije koja ne provodi toliko vremena na suncu, već u zatvorenom postoru - napominje dr Babović.

Zbog intenzivnijeg UV zračenja, kataraktu dobijaju i oni koji je ne bi dobili, a osobe sa genetskom predispozicijom će oboleti ranije.

- Sve se češće javlja ova bolest i to ne samo među starijom populacijom, a imamo i pacijente koji obolevaju u 40-im godinama. od ove bolesti mogu da obole i bebe , a tada kod njih postoji ozbiljna i velika opasnost od gubitka vida. Svetlost ne prolazi normalno kroz oko i ne stimuliše se očni živac i zbog mora da se zameni sočivo - napominje dr Babović.

Simptomi

Zamućen vid je prvi i osnovni simptom katarakte je zamućen vid, te pacijenti često misle da im se pojavila ili povećala dioptrija. to je razlog zbog kojeg dolaze kod očnog lekara, a tada se na pregledu utvrdi da imaju kataraktu. Ostali simptomi katarakte su duple slike, loš noćni vid, često menjanje naočara, blede slike, slike prebojene žućkastom nijansom i bleštanje.

Prema njegovim rečima, organizam je savršen i prilagođava se uslovima u okruženju. Stoga oko štiti mrežnjaču, tako što stvara zamućenje, koje ima ulogu filtera. To je takozvana nuklearna katarakta, gde je zamućen centralni deo oka. Tada je zamućenje do 20 procenata i u tom slučaju nije potrebna operacija.

- Katarakta se najčešće javlja na oba oka, a ukoliko se javi samo na jednom oku, uzrok njenog nastanka može da bude neka ranija povreda - navodi dr Babović.

Postoje različite podele katarakte, ali najčešća je podela po uzroku javljanja. Tako postoji senilna katarakta, koje  je najčešći oblik i nastaje starenjem organizma. Kongenitalna katarakta je urođena katarakta. Sa njom se bebe rađaju ili se razvija u najranijem detinjstvu. U zavisnosti od stepena zamućenja, ove katarakte nekada ne ometaju razvoj vida i onda ne moraju da se operišu. Međutim, ukoliko urođena katarakta ometa vid operacija mora da se uradi što pre da ne bi došlo do ambliopije, odnosno slabovidosti. Sekundarna katarakta  nastaje kao rezultat neke druge bolesti. Najčešće je to dijabetes, ali ovaj tip katarakte može da nastane i zbog dugotrajnog uzimanja nekih lekova ili predhodnih operacija oka. Traumatska katarakta nastaje kao posledica povrede oka. Može da nastane trenutno posle povrede ili da se javi godinama kasnije.

- Kod početnih katarakti vid izgleda kao kada se gleda kroz prljavo staklo pa osoba koja nosi naočare ima osećaj da su stakla prljava. Katarakta se obično, javlja na oba oka, ali je napredovanje bolesti različito. Kasnije se javljaju izraženiji simptomi, kao što su zablještenje kod jakog sunca ili izvora svetlosti, rasipanje svetlosti i “haloi” oko izvora svetlosti, dolazi do promene percepcije boja, koje postaju bleđe i nejasnije, vid postaje zamagljen i nejasan, otežano je gledanje pri slabijem svetlu i noću, potrebna je česta promena dioptrije na naočarima, javljaju se nejasne, duple slike na jednom oku - objašnjava dr Babović.

Na samom početku bolesti može koristiti češća promena dioptrije, lupe, pojačano svetlo i druga pomoćna sredstva. Međutim, od samog početka bolesti, pacijent bi trebalo da razmišlja o operaciji katarakte jer je to jedini način lečenja.

- Nekada je važilo pravilo da se katarakta operiše tek kad se potpuno izgubi vid. Danas to ne važi, naprotiv mnogo je bolje operisati kataraktu kad zamućeno sočivo još uvek nije tvrdo, jer takvo sočivo otežava operaciju. Danas važi pravilo da se katarakta operiše onda kod ona ometa svakodnevne aktivnosti. Operacija katarakte je rutinska, vrlo uspešna intervencija u oftalmohirurgiji. Posle operacije vid se potpuno oporavlja. Tokom operacije odstrani se prirodno, zamućeno sočivo i u njegovu vrećicu se postavi veštačko, intraokularno, sočivo - kaže dr Babović.

Posle operacije

Pacijenti nakon operacije obavezno treba da se pridržavaju svih saveta i preporuka lekara, naročito u vezu stavljanja kapi. Takođe, ne treba da diraju ili trljaju oči rukama, u oko ne sme da uđe voda, sapun i šampon u narednih sedam dana, u tom periodu je zabranjeno i umivanje, ne sme da se podiže težak teret i da se saginje, zabranjeno je kupanje u jezeru, reci ili bazenu u narednih mesec dana, neophodno je da se izbegavaju zadimljene prostorije, kao i gužvu u gradskom prevozu, a u naredih mesec dana zabranjeno je šminkanje i stavljanje maskare. Najvažnije je da se oči ne trljaju.

Prema njegovim rečima, danas postoji veliki broj različitih veštačkih intraokularnih sočiva koja omogućavaju da operativni tok bude što komforniji, da postoperativni vid bude što kvalitetniji i da to sočivo može da ispuni različite zahteve pacijenta.

Godinama je za ovu intervenciju postojala lista čekanja, te je od proleća 2016. godine uvedena i mogućnost operisanja u privatnim klinikama. Tada je u celoj Vojvodini na operaciju katarakte čekalo oko 8.000 pacijenata i Republički fond za zdravstveno osiguranje sklopio je ugovore sa tri privatne bolnice iz Pokrajine, u kojima su pacijenti mogli da se operišu o državnom trošku. Ugovori su sklopljeni za operacije senilne i presenilne kataratke sa ugradnjom intraokularnih sočiva. Preduslov za operaciju u privatnoj zdravstvenoj ustanovi je da se osigurano lice već nalazi na listi čekanja u državnoj zdravstvenoj ustanovi. Republički fond je anketirao osiguranike koje najduže čekaju za operaciju katarakte u zdravstvenim ustanovama u državnim ustanovama, kako bi se izjasnili da li operaciju žele da obave u privatnoj zdravstvenoj ustanovi, potom dobijaju pozivno pismo od strane matične filijale Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje sa svim potrebnim informacijama u vezi  zdravstvene ustanove u kojoj će obaviti operaciju katarakte, datum prijema i spisak potrebnih analiza radi obavljanja operacije.

Najkompleksniji organ

Oko je parni čulni organ, koji se sastoji iz očne jabučice, očnog živca i pomoćnih struktura. Jedinu zaštitu otvorenom oku koje gleda pruža suzni film i očni kapci koji štite oko povremenim treptanjem, brzim refleksnim zatvaranjem u slučaju potrebe ili potpunim zatvaranjem kada žmurimo. Posle mozga, oko je najkompleksniji organ u ljudskom telu, čine ga više od dva miliona delova. Kroz vid dobijamo informacije o obliku, bojama, udaljenosti, kretanju i dubini predmeta koje posmatramo. Ljudsko oko može da razlikuje oko 10 miliona boja.

Dr Babović kaže da i sada postoje liste čekanja, ali napominje da kriterijumi nisu usaglašeni i da oni pozivaju pacijente sa liste kako bi im zakazali operaciju, ali je veliki broj njih već imao intervenciju. Naime, kako objašnjava, stiče se utisak da ljude koji su operisani u privatnim bolnicama niko ne skida sa liste, te ti spiskovi nisu ažurirani.

- Svi pacijenti kojima je potrebna operacija katarakte dolaze kod nas, odnosno u neku drugu državnu bolnicu, a Republički fond za zdravstveno osiguranje ih raspoređuje. Hitnost je relativno retka kod katarakte. Nekada se operacija radi kada čovek više ne vidi, a sada se intervencija zakazuje čim se pojave prvi simptomi. Pri tome, ljudi se bave različitim profesijama i različit nivo smetnji ih ometa ili onemogućava u radu - kaže dr Babović.

Pre dve godine na listi čekanja za kataraktu u Kliničkom centru Vojvodine bilo je 4.500 ljudi, a sada ih je oko 2.430. Babović ističe da je od tog broja možda i njih 1.000 već operisano u drugim ustanovama, koje ne mogu da ažuriraju spiskove, te pacijenti ostaju na listi.

- Mi sada već pozivamo na operaciju pacijente koji čekaju od prošle godine, dok se ranije čekalo više godina. Pri tome, određenoj grupi pacijenata koji nam dođu sada na pregled, operaciju zakazujemo u roku do tri nedelje, koliko im obično treba vremena da pripreme dokumentaciju. Od 1. januara do 1. avgusta ove godine operisali smo kataraktu kod 1.500 bolesnika, a unazad deset godina godišnje je rađeno 1.250 ovih operacija - ističe dr Babović i dodaje kako je ranije bilo problema u nabavci sočiva, a sada ih dobijaju u kontinuitetu. - Neke firme koje su prošle tender su se neodgovorno ponašale i nisu nabavljale, odnosno obezbeđivale materijal na vreme. I sada su nabavke sočiva centralizovane kao i tada, ali sistem funkcioniše.

Dijagnozu katarakte postavlja očni lekar koji razgovara sa pacijentom, analizira simptome, pacijentu se šire zenice i ispituje se oštrina vida, pokretljivost očnog mišića, meri očni pritisak, prednji i zadnji segment oka i posmatra biomikroskopskom lampom i lupama. Pri pregledu prednjeg segmenta oka jasno se vidi tip i intenzitet katarakte.

- Od maja ove godine uvedena je dnevna bolnica i pacijenti kojima se operiše katarakta istog dana dolaze na intervenciju i odlaze kući. Sutradan oni dolaze na kontrolu, ali nijednu noć ne provode u bolnici. Time smo omogućili da se uradi više intervencija, a imamo i uštedu, jer pacijenti više ne leže tri dana u bolnici - objašnjava dr Babović.

Operacije katarakte u Klinici radi 10 hirurga u tri sale, a odnedavno je promenjen i vid anestezije, koja se sada daje kapljicama.

- Ovakva anestezija nije invazivna, manji je rizik od velikih komplikacija, oko je manje ugroženo, a često pacijenti sutradan izgledaju kao da im oko nije operisano. Ovakva anestezija je jednostavnija za pacijente, kao i za hirurga - naglašava dr Babović.

Operacija traje oko 20 ili 30 minuta, a pošto se radi u lokalnoj anesteziji, odnosno odnedavno u kapljičnoj, pacijent je budan i komunicira sa hirurgom. Intervencija je bezbolna, pravi se mali rez, oko tri milimetra, na ivici rožnjače kroz koji se ispira predhodno ultrazvučno usitnjeno prirodno sočivo, te se ugrađuje savitljivo intraokularno veštačko sočivo. Operisano oko je neko vreme zavijeno, a pacijenti nekoliko nedelja stavljaju kapi u oko, prema instrukciji koju dobijaju od hirurga. Poboljšanje vida javlja se već sutradan, ali je potrebno da prođe nekoliko nedelja, kako bi se pokazao pravi efekat operacije. Već nekoliko dana nakon operacije, pacijenti mogu da se vrate redovnim aktivnosima, da rade ili voze automobil.

Zablude

Dr Babović ističe da je zabluda kako treba da se čeka da katarakta bude zrela, kao i da ne treba da se radi operacija sve dok se potpuno ne izgubi vid.  - Naprotiv, savremenim hirurškim metodama, kao što su ultrazvuk i laser, bolje je da se radi katarakta koja nije potpuno „zrela“, jer kada je sočivo tvrdo, mora da se upotrebi veća snaga ultrazvuka, što dovodi do veće traume na oku - naglašava dr Babović.

Klinika za očne bolesti Kliničkog centra Vojvodine dobila je pre nekoliko godina i savremeni Jag laser, te se rade i operacije sekundarne katarakte, koje su veoma česte. Prethodni laser kojim se uklanjala sekundarna katarakta bio je star 20 godina i nije mogao da se popravi, te su za ovu intervenciju pacijenti išli u druge ustanove.

Jag laser emituje kratke, pojedinačne impulse infracrvenog elektromagnetnog zračenja koje je nevidljivo ljudskom oku, a u oftalmološkoj praksi se koristi za foto destrukciju struktura unutar oka. Ovaj laser se najčešće koristi za tretman sekundarne katarakte, odnosno Jag laser kapsulotomiju, kao i za lečenje glaukoma zatvorenog ugla, odnosno Jag laser iridotomiju, a godišnje se u Klinici na ovaj način uradi oko 200 operacija glaukoma i dvostruko više intervencija zbog pojave sekundarne katarakte.

Tokom operacije katarakte hirurg uklanja zamućeno očno sočivo i na njegovo mesto ugrađuje veštačko intraokularno sočivo. Pojava sekundarne katarakte znači da je došlo do zamućenja zadnje kapsule prirodnog sočiva, koje se najčešće javlja nakon jedne godine od operacije katarakte, mada može da se javi i ranije ili kasnije.

Simptomi sekundarne katarakte su zamućen vid i slabiji intenzitet boja, značajno slabiji u odnosu na onaj vid koji je bio posle operacije katarakte. Ona se uspešno leči pomoću Jag lasera i to tako što se laserom iseca otvor u zadnjoj kapsuli, iza veštački ugrađenog intraoklularnog sočiva. Intervencija se radi ambulantno, u lokalnoj anesteziji i potpuno je bezbolna, a nakon ove intervencije vidna funkcija operisanih pacijenata se popravlja na onu koja je bila posle operacije katarakte.

Ljubica Petrović

Foto: „Dnevnik”, LJ. Petrović

„Vojvođansko zdravlje” urađeno je pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo