ВОЈВОЂАНСКО ЗДРАВЉЕ Само операцијом катаракте спречава се настанак слепила

Ова болест се углавном јавља код старијих људи, те пацијенти у просеку имају од 65 до 70 година, али од ње оболевају и старији и млађи. Напредовање болести не може да се спречи никаквим лековима, а право време за операцију зависи од тога колико катаракта угрожава  животне активности. Свакога дана оперишемо између 10 и 20 пацијената - каже управник Клинике за очне болести Клиничког центра Војводине др Синиша Бабовић.

Идеално очно сочиво је прозирно и омогућава јасан вид. Сочиво треба да буде кристално чисто, провидно, без икаквих мрља и замагљења и само кад је такво даје јасан вид. Оболелима од катаракте сочиво је постало магловито, непрозирно и имају мутан вид. Пацијенти најчешће кажу да имају “маглу у очима”, а она је видљива чак и голим оком. Разлози настанка катаракте су различити, а временом се болест развија и вид све више погоршава.

Катаракта знатно отежава живот, јер замућен вид успорава и отежава свакодневне активности, замара и ствара осећај несигурности. Често се због катаракте јављају главобоље, отежано је читање, вожња кола, нарочито ноћу, бављење спортом. Важно је стога да се обрати пажња, јер симптоми катаракте могу да буду исти као симптоми других очних болести, те је неопходно јавити се очном лекару и обавити детаљан преглед очију.

Катаракта се постепено развија, сочиво постепено губи прозирност и даје све лошији вид. Долази до губитка воде, згушњавања беланчевина које граде влакна сочива и појаве замућења. У раној фази изазива нејасан, замућен вид, док развијена катаракта изазива потпуно замућење сочива познато као привремено слепило.

- Узрок настанка замућења може да буде различит. Урођена катаракта може да буде наследна или се јавља у склопу других промена на оку. Старачка катаракта се јавља услед процеса старења организма. Компликована катаракта настаје као последица неких других болести ока или prеthodnih операција на оку. Трауматска катаракта је резултат повреда ока, а узрок настанка болести може да буде и дуготрајна употреба неких лекова - наводи др Бабовић.

Фактори ризика

На настанак катаракте могу да утичу бројни фактори ризика, као што су године живота, дијабетес мелитус, генетика, односно породично јављање болести, изложеност сунцу и УВ зрацима, пушење, гојазност, артеријска хипертензија, раније операције ока и употреба неких лекова.

Најчешће се јавља код старијих особа и 45,9 одсто оболелих су старији од 65 година, а практично све особе старије од 70 година имају одређени степен замућења сочива. Фактори ризика за настанак и развој катаракте су изложеност сунцу и УВ зрачењу, пушење, конзумирање алкохола, неправилна исхрана и ослобађање слободних радикала.

Једини лек за катаракту јесте операција, која спречава даљи развој замућења сочива и настанак слепила.

- Људи данас дуже живе, а ово је болест која најчешће погађа старију популацију, те се стога ова операција често ради. Међутим, значајно су измењени и услови живота, као и окружења, више је ултравиолентног зрачења, због чега катаракту чешће имају људи који раде на отвореном и земљорадници, а код њих се ова болест јавља и раније него код популације која не проводи толико времена на сунцу, већ у затвореном постору - напомиње др Бабовић.

Због интензивнијег УВ зрачења, катаракту добијају и они који је не би добили, а особе са генетском предиспозицијом ће оболети раније.

- Све се чешће јавља ова болест и то не само међу старијом популацијом, а имамо и пацијенте који оболевају у 40-им годинама. од ове болести могу да оболе и бебе , а тада код њих постоји озбиљна и велика опасност од губитка вида. Светлост не пролази нормално кроз око и не стимулише се очни живац и због мора да се замени сочиво - напомиње др Бабовић.

Симптоми

Замућен вид је први и основни симптом катаракте је замућен вид, те пацијенти често мисле да им се појавила или повећала диоптрија. то је разлог због којег долазе код очног лекара, а тада се на прегледу утврди да имају катаракту. Остали симптоми катаракте су дупле слике, лош ноћни вид, често мењање наочара, бледе слике, слике пребојене жућкастом нијансом и блештање.

Према његовим речима, организам је савршен и прилагођава се условима у окружењу. Стога око штити мрежњачу, тако што ствара замућење, које има улогу филтера. То је такозвана нуклеарна катаракта, где је замућен централни део ока. Тада је замућење до 20 процената и у том случају није потребна операција.

- Катаракта се најчешће јавља на оба ока, а уколико се јави само на једном оку, узрок њеног настанка може да буде нека ранија повреда - наводи др Бабовић.

Постоје различите поделе катаракте, али најчешћа је подела по узроку јављања. Тако постоји сенилна катаракта, које  је најчешћи облик и настаје старењем организма. Конгенитална катаракта је урођена катаракта. Са њом се бебе рађају или се развија у најранијем детињству. У зависности од степена замућења, ове катаракте некада не ометају развој вида и онда не морају да се оперишу. Међутим, уколико урођена катаракта омета вид операција мора да се уради што пре да не би дошло до амблиопије, односно слабовидости. Секундарна катаракта  настаје као резултат неке друге болести. Најчешће је то дијабетес, али овај тип катаракте може да настане и због дуготрајног узимања неких лекова или предходних операција ока. Трауматска катаракта настаје као последица повреде ока. Може да настане тренутно после повреде или да се јави годинама касније.

- Код почетних катаракти вид изгледа као када се гледа кроз прљаво стакло па особа која носи наочаре има осећај да су стакла прљава. Катаракта се обично, јавља на оба ока, али је напредовање болести различито. Касније се јављају израженији симптоми, као што су забљештење код јаког сунца или извора светлости, расипање светлости и “халои” око извора светлости, долази до промене перцепције боја, које постају блеђе и нејасније, вид постаје замагљен и нејасан, отежано је гледање при слабијем светлу и ноћу, потребна је честа промена диоптрије на наочарима, јављају се нејасне, дупле слике на једном оку - објашњава др Бабовић.

На самом почетку болести може користити чешћа промена диоптрије, лупе, појачано светло и друга помоћна средства. Међутим, од самог почетка болести, пацијент би требало да размишља о операцији катаракте јер је то једини начин лечења.

- Некада је важило правило да се катаракта оперише тек кад се потпуно изгуби вид. Данас то не важи, напротив много је боље оперисати катаракту кад замућено сочиво још увек није тврдо, јер такво сочиво отежава операцију. Данас важи правило да се катаракта оперише онда код она омета свакодневне активности. Операција катаракте је рутинска, врло успешна интервенција у офталмохирургији. После операције вид се потпуно опоравља. Током операције одстрани се природно, замућено сочиво и у његову врећицу се постави вештачко, интраокуларно, сочиво - каже др Бабовић.

После операције

Пацијенти након операције обавезно треба да се придржавају свих савета и препорука лекара, нарочито у везу стављања капи. Такође, не треба да дирају или трљају очи рукама, у око не сме да уђе вода, сапун и шампон у наредних седам дана, у том периоду је забрањено и умивање, не сме да се подиже тежак терет и да се сагиње, забрањено је купање у језеру, реци или базену у наредних месец дана, неопходно је да се избегавају задимљене просторије, као и гужву у градском превозу, а у наредих месец дана забрањено је шминкање и стављање маскаре. Најважније је да се очи не трљају.

Према његовим речима, данас постоји велики број различитих вештачких интраокуларних сочива која омогућавају да оперативни ток буде што комфорнији, да постоперативни вид буде што квалитетнији и да то сочиво може да испуни различите захтеве пацијента.

Годинама је за ову интервенцију постојала листа чекања, те је од пролећа 2016. године уведена и могућност оперисања у приватним клиникама. Тада је у целој Војводини на операцију катаракте чекало око 8.000 пацијената и Републички фонд за здравствено осигурање склопио је уговоре са три приватне болнице из Покрајине, у којима су пацијенти могли да се оперишу о државном трошку. Уговори су склопљени за операције сенилне и пресенилне катаратке са уградњом интраокуларних сочива. Предуслов за операцију у приватној здравственој установи је да се осигурано лице већ налази на листи чекања у државној здравственој установи. Републички фонд је анкетирао осигуранике које најдуже чекају за операцију катаракте у здравственим установама у државним установама, како би се изјаснили да ли операцију желе да обаве у приватној здравственој установи, потом добијају позивно писмо од стране матичне филијале Републичког фонда за здравствено осигурање са свим потребним информацијама у вези  здравствене установе у којој ће обавити операцију катаракте, датум пријема и списак потребних анализа ради обављања операције.

Најкомплекснији орган

Око је парни чулни орган, који се састоји из очне јабучице, очног живца и помоћних структура. Једину заштиту отвореном оку које гледа пружа сузни филм и очни капци који штите око повременим трептањем, брзим рефлексним затварањем у случају потребе или потпуним затварањем када жмуримо. После мозга, око је најкомплекснији орган у људском телу, чине га више од два милиона делова. Кроз вид добијамо информације о облику, бојама, удаљености, кретању и дубини предмета које посматрамо. Људско око може да разликује око 10 милиона боја.

Др Бабовић каже да и сада постоје листе чекања, али напомиње да критеријуми нису усаглашени и да они позивају пацијенте са листе како би им заказали операцију, али је велики број њих већ имао интервенцију. Наиме, како објашњава, стиче се утисак да људе који су оперисани у приватним болницама нико не скида са листе, те ти спискови нису ажурирани.

- Сви пацијенти којима је потребна операција катаракте долазе код нас, односно у неку другу државну болницу, а Републички фонд за здравствено осигурање их распоређује. Хитност је релативно ретка код катаракте. Некада се операција ради када човек више не види, а сада се интервенција заказује чим се појаве први симптоми. При томе, људи се баве различитим професијама и различит ниво сметњи их омета или онемогућава у раду - каже др Бабовић.

Пре две године на листи чекања за катаракту у Клиничком центру Војводине било је 4.500 људи, а сада их је око 2.430. Бабовић истиче да је од тог броја можда и њих 1.000 већ оперисано у другим установама, које не могу да ажурирају спискове, те пацијенти остају на листи.

- Ми сада већ позивамо на операцију пацијенте који чекају од прошле године, док се раније чекало више година. При томе, одређеној групи пацијената који нам дођу сада на преглед, операцију заказујемо у року до три недеље, колико им обично треба времена да припреме документацију. Од 1. јануара до 1. августа ове године оперисали смо катаракту код 1.500 болесника, а уназад десет година годишње је рађено 1.250 ових операција - истиче др Бабовић и додаје како је раније било проблема у набавци сочива, а сада их добијају у континуитету. - Неке фирме које су прошле тендер су се неодговорно понашале и нису набављале, односно обезбеђивале материјал на време. И сада су набавке сочива централизоване као и тада, али систем функционише.

Дијагнозу катаракте поставља очни лекар који разговара са пацијентом, анализира симптоме, пацијенту се шире зенице и испитује се оштрина вида, покретљивост очног мишића, мери очни притисак, предњи и задњи сегмент ока и посматра биомикроскопском лампом и лупама. При прегледу предњег сегмента ока јасно се види тип и интензитет катаракте.

- Од маја ове године уведена је дневна болница и пацијенти којима се оперише катаракта истог дана долазе на интервенцију и одлазе кући. Сутрадан они долазе на контролу, али ниједну ноћ не проводе у болници. Тиме смо омогућили да се уради више интервенција, а имамо и уштеду, јер пацијенти више не леже три дана у болници - објашњава др Бабовић.

Операције катаракте у Клиници ради 10 хирурга у три сале, а однедавно је промењен и вид анестезије, која се сада даје капљицама.

- Оваква анестезија није инвазивна, мањи је ризик од великих компликација, око је мање угрожено, а често пацијенти сутрадан изгледају као да им око није оперисано. Оваква анестезија је једноставнија за пацијенте, као и за хирурга - наглашава др Бабовић.

Операција траје око 20 или 30 минута, а пошто се ради у локалној анестезији, односно однедавно у капљичној, пацијент је будан и комуницира са хирургом. Интервенција је безболна, прави се мали рез, око три милиметра, на ивици рожњаче кроз који се испира предходно ултразвучно уситњено природно сочиво, те се уграђује савитљиво интраокуларно вештачко сочиво. Оперисано око је неко време завијено, а пацијенти неколико недеља стављају капи у око, према инструкцији коју добијају од хирурга. Побољшање вида јавља се већ сутрадан, али је потребно да прође неколико недеља, како би се показао прави ефекат операције. Већ неколико дана након операције, пацијенти могу да се врате редовним активносима, да раде или возе аутомобил.

Заблуде

Др Бабовић истиче да је заблуда како треба да се чека да катаракта буде зрела, као и да не треба да се ради операција све док се потпуно не изгуби вид.  - Напротив, савременим хируршким методама, као што су ултразвук и ласер, боље је да се ради катаракта која није потпуно „зрела“, јер када је сочиво тврдо, мора да се употреби већа снага ултразвука, што доводи до веће трауме на оку - наглашава др Бабовић.

Клиника за очне болести Клиничког центра Војводине добила је пре неколико година и савремени Јаг ласер, те се раде и операције секундарне катаракте, које су веома честе. Prеthodni ласер којим се уклањала секундарна катаракта био је стар 20 година и није могао да се поправи, те су за ову интервенцију пацијенти ишли у друге установе.

Јаг ласер емитује кратке, појединачне импулсе инфрацрвеног електромагнетног зрачења које је невидљиво људском оку, а у офталмолошкој пракси се користи за фото деструкцију структура унутар ока. Овај ласер се најчешће користи за третман секундарне катаракте, односно Јаг ласер капсулотомију, као и за лечење глаукома затвореног угла, односно Јаг ласер иридотомију, а годишње се у Клиници на овај начин уради око 200 операција глаукома и двоструко више интервенција због појаве секундарне катаракте.

Током операције катаракте хирург уклања замућено очно сочиво и на његово место уграђује вештачко интраокуларно сочиво. Појава секундарне катаракте значи да је дошло до замућења задње капсуле природног сочива, које се најчешће јавља након једне године од операције катаракте, мада може да се јави и раније или касније.

Симптоми секундарне катаракте су замућен вид и слабији интензитет боја, значајно слабији у односу на онај вид који је био после операције катаракте. Она се успешно лечи помоћу Јаг ласера и то тако што се ласером исеца отвор у задњој капсули, иза вештачки уграђеног интраоклуларног сочива. Интервенција се ради амбулантно, у локалној анестезији и потпуно је безболна, а након ове интервенције видна функција оперисаних пацијената се поправља на ону која је била после операције катаракте.

Љубица Петровић

Фото: „Дневник”, Љ. Петровић

„Војвођанско здравље” урађено је под покровитељством Покрајинског секретаријата за здравство