Kotrljanje ravnicom: Velike ambicije malih povrtara

Asortiman proizvoda porodice Holo je zaista veliki, jer u setvenoj strukturi je stotinak sorti povrća, povrh toga neguju i sezonsko začinsko, aromatično i lekovito bilje u saksijama, a sve je u postupku sertifikacije organske proizvodnje.

Lila i Čaba su poljoprivredno gazdinstvo zasnovali pre 12 godina i imaju 1.200 kvadratnih metara pod plastenicima i 7.000 kvadratnih metara na otvorenom. Moglo bi se reći da su oni mali povrtari sa velikim ambicijama, jer nameravaju da povećaju posed i proizvodnju. Lila je inženjer hortikulture i njoj je vođenje gazdinstva osnovno zanimanje, dok je Čaba po struci informatičar, ima radno mesto u jednom privatnom preduzeću i posla u povrtnjaku se laća po završetku obaveza u firmi. Čaba je inače rodom iz obližnjeg sela Oroma i poslovi u poljoprivredi su mu odmalena znani...

- Prvo smo počeli sa proizvodnjom začinskog i lekovitog bilja u saksijama, ali posle izvesnog vremena mušterije i poznanici su se sve više interesovali da li proizvodimo i povrće, pa smo odlučili da prošiirmo proizvodnju. Začinsko i lekovito bilje i dalje proizvodimo i sezonski isporučujemo od kraja aprila pa do septembra iz manjeg plastenika u dvorištu, uglavnom na veliko u prodavnice. Povrćem snabdevamo više restorana i prodavnica u okolini, ali i sve veći broj mušterija kojima po poruybini robu isporučujemo direktno na kućnom pragu - priča Lila Holo.

Povrtarsku sezonu počinju zelenom salatom, sadnjom u novembru i isporukom od februara i marta, na veliko, a u toku godine u povrtnjaku porodice Holo uzgaja se više od stotinu vrsta povrća, od tradiconalnih vrsta kao što su šargarepa i peršun, keleraba, raznih kupusnjača, sedam sorti paradajza, tri sorte krastavaca, pa do hokaido tikvica, rukole i onih koje su novije i ređe na ovdašnjim trpezama.

- Praktikujemo direktnu prodaju kupcima na kućnu adresu, tako što svake nedelje imamo različitu ponudu povrća u našoj korpi. Uz ono što kupci poruče besplatno ponudimo nešto od povrća iz naše proizvodnje, koje oni verovatno ne bi probali ako treba da ga posebno poruče ili kupe na pijaci, jer nisu upoznati sa tim vrstama povrća koje se kod nas ne koriste svakodnevno. Ovako, malo ga stavljamo gratis u našu povrtarsku korpu i ako se mušterijama dopadne, bude i poruybina. Tako je počelo sa rukolom i sada je ona kao salata pravi hit - objašnjava Čaba Holo.

Ponuda u povrtarskoj korpi porodice Holo se tempira tako da je dovoljna za jednu porodicu za nedelju dana i da nije skuplja od 500 dinara.

-Tako formiramo ponudu da su izbor povrća i cena pristupačni kupcima - kaže Čaba Holo. - Ponudu svake nedelje reklamiramo preko interneta, obavezno sa fotografijama povrća i detaljnim obrazloženjem ponude i cena, tako da zainteresovani mogu da prave i sopstvene kombinacije. Robu besplatno dostavljamo na kućnu adresu, ukoliko je poruybina vredna najmanje 500 dinara. Kupaca ima iz Kanjiže, ali najviše isporuka imamo u Sentu i Adu, koju obavljamo petkom od popodneva do uveče, za sve poruybine koje stignu od utorka do četvrtka. U Kanjiži isporuku obavljamo svakodnevno. Ovakav način prodaje je praktičniji za nas jer ne moramo da stojimo za pijačnom tezgom, a kupci uvek dobijaju sveže povrće, ubrano svega nekoliko sati pre isporuke.

Nema velike razlike u ceni povrća na pijaci i robe iz ponude gazdinstva Holo, koje primenjuje organski način proizvodnje. Zdravu hranu su počeli odmah da proizvode, ali sada su u postupku dobijanja sertifikata za organsku proizvodnju.

- Od pre tri godine proizvodnja u našem gazdinstvu se kontroliše u svim segmentima, pa očekujemo da iduće godine dobijemo status gazdinstva sa organskom proizvodnjom. Razlika u ceni povrća iz organske i konvencionalne proizvodnje je oko 20 posto, već zavisi od vrste povrća. Obično je kod krompira razlika najizraženija, jer ga je bez hemijskih sredstava teže zaštiti od krompirove zlatice i ima puno više posla. Pored toga, bar polovina sorti povrća su domaće na koje su ljudi navikli u svojim baštama i otpornije su na bolesti, a manje je novijih sorti - napominje Lila Holo.

Lila se školovala za baštovanluk i zadovoljna je što se posvetila gazdinstvu, a Čaba je uvideo da nakon puno sedenja pored računara dobro mu dođe i malo fizičkih aktivnosti u povrtarstvu. Tako je poljoprivredno gazdinstvo koje su zasnovali više od običnog posla, jer u njega unose puno ljubavi. Veruju da će im povrtarstvo biti osnovna preokupacija i izvor egzistencije, pa planiraju da uvećaju gazdinstvo jer kupaca imaju sve više.

Tekst i foto: Milorad Mitrović