Roman o Srbiji pre Nemanjića u sedam tomova

Pošto nacionalna istorija u udžbenicima uglavnom počinje od Stefana Nemanje, rodonačelnika dinasije Nemanjića koji su vladali 200 godina, knjige koje nam otkrivaju istoriju Srba pre Nemanjića su veoma dragocene i zato smo zamolili autorku da za Tanjug predstavi svoje delo.



Inače, ono će biiti zvanično promovisano u četvrtak 29. avgusta u knjižari Delfi u Studentskom kulturnom centru i o njoj će govoriti, pored autorke, njen urednik Srđan Krstić. 



Na pitanje koiliko će tomova imati njen serijal Biljana Gojković je odgoovrila da je planirala da ih bude sedam, jer, kako kaže, to joj je pružilo mogućnost da proširi tekst i više se posveti opisima gradova, ambijenta i same radnje. 



Kaže i da je njen roma "Vrhovni gospodar", koji je izašao 2008. godine, zapravo prvi tom istorijskog romana koji donosi povest dinastije Višeslavića, ali nije objavljeno do kraja zbog nemogućnosti izdavačke kuće "Narodna knjiga" da to učini. 



Biljana Gojković je, inače, rođena šezdesetih godina u Beogradu, gde je studirala književnost i dramaturgiju, a kako nam je kazala, posvetila se istraživanju srpske istorije drevnih vremena, u slučaju ovog romana, reč je o DŽ veku.



Njeno istraživanje, kaže, započelo je "Istorijom srpskog naroda" u izdanju SKZ, nastavilo se "Istorijom Srba" Konstantina Jirečeka i "O narodima" Konstantina Porfirogenita, kao i "Barskom hronikom", te knjigom "Gde se nalazila Srbija od 7 do 12 veka" Relje Novakovića, "Letopisom raških župana" Duška Lopandića, "Istorijom Vizantije" od više autora, "Istorijom Bugarske" i mnogim drugim knjigama. 



"Kasnije sam se služila i podacima sa interneta i preuzimala samo one podatke koji su mi se činili mogućni i logični", glasio je njen odgovor na pitanje na kojim je delima bazirala priču. 



Skromno, jer je zapanjujuće dobro, živoipisno, sa bezbroj zanimljivih detalja autorka je opisala Ras, prestonicu srpskih knezova, te navodi da je koristila podatke iz knjhige Duška Lopandića, arheološka istraživanja akademika Jovanke Kalić, svoje lične utiske prilikom posete Novom Pazaru, mape na internetu, sve podatke do kojih je došla, ali i svoju imaginaciju. 



"S obzirom da danas imamo samo ruševine na tom lokalitetu, morala sam da ih uz pomoć svog poznavanja srednjeg veka rekonstruišem", otkrila nam je autorka.



Za lakše praćenje radnje opremila je knjigu mapama i rodoslovom Višeslavića, objasnivši da je mape pronašla na internetu, ali pošto su one bile šture, sama ih je dopunila lokalitetima koje je pronašla u gore pomenutim knjigama i na internetu. 



"Bilo je to vrlo iscrpno istraživanje župa i gradova srednjovekovne Srbije. Rodoslov porodice Višeslavić je poznat i može se naći u knjigama i na internetu. Ali kada su u pitanju ženski likovi i rodbinski odnosi sa drugim znamenitim kućama morala sam da se poslužim svojom imaginacijom i logikom, jer posle ratovanja obično se sklapao mir, a sa njim i brak između zaraćenih strana", kaže Gojković. 



Autorka je ukratko ispričala šta će da sadrži svih sedam tomova. 



Pošla je od prvog, koji je već dostupan čitaocima. "Tu je opisana poslednja godina vladavine Petra Gojnikovića koji je vladao oko 25 godina. Njegova vladavina je protekla bez većih trzavica, ali njegovim zarobllavanjem je nastupila delimična okupacija Srbije od strane Bugarske", objasnila je. 



U sledeća dva toma veliki knez će biti Pavle Branović, vazal bugarskog cara Simeona, koji je vladao tri godine. Njemu će se suprotstaviti brat od strica Zaharije Pribislavljević kao vizantijski vazal, ali i on će završiti u bugarskoj tamnici. A onda je došlo do promene. Pavle se zbližio sa Vizantijom, a Zaharije je pristao uz Bugare i na kraju uz njihovu pomoć porazio Pavla...



Naredna dva toma, opisala je književnica, knez će biti Zaharije Pribislavljević koji je kao vazal bugarskog cara Simeona vladao četiri godine. Međutim, i Zaharije se ponovo zbližio sa Vizantijom, što će dovesti i do njegove smene.



U šestom tomu bugarski car Simenon je u potpunosti okupirao srpske teritorije koje je držao tri godine se do svoje smrti.



Sedmi tom će, zaključila je spisateljica, biti prikaz oslobođenja srpskih zemalja pod vođstvom Časlava Klonimirovića i završiće njegovim proglašenjem za velikog kneza. Časlav je vladao preko 30 godina, proširio je teritorije, a njegova vladavina je bila neka vrsta zlatnog doba. 



"On je zapravo glavni junak priče", kaže autorka i dodaje: "Dok sam čekala da moj roman bude objavljen započela sam pisanje romana o Svetom Knezu Jovanu Vladimiru i napisala jedan deo, ali za sada sam to potisnula u drugi plan. Želja mi je da nastavim sa pričama o knezu Stefanu Vojislavu, kralju Mihajlu i kralju Bodinu u čije vreme je živeo rodonačelnik porodice Nemanjić i pradeda i uzor Stefana Nemanje, Veliki župan Vukan". 



Dodaje da je napisala sam koncepte za sve te knjige, a da bi volela piše i o Nemanjićima. 



"Nažalost, vrlo sam detaljna i sporo pišem, pa ne znam hoću li stići da napišem sve što sam naumila", iznela nam je Gojkovićeva svoje književne planove. 



Kaže da je zapravo želela da pišem o Nemanjićima, ali pošto, kako navodi, mora sve da zna, počela je da istražujem ko je Stefan Nemanja, odakle je, ko su mu otac, deda, pradeda i koji se od njih prvi istakao u političkom životu, a onda ju je, dodaje, zanimalo i kako nastala Srbija, jer su Nemanjići već zatekli državu na ovim prostorima. 



"To me je dovelo do dinastije Višeslavić koja je vladala još u sedmom veku. Nažalost, prvi kneževi nisu poznati po imenu, a Višeslavu, Radoslavu i Prosigoju je poznato samo ime. Tek od Vlastimira i njegovih sinova počinju skromni podaci, a od unuka Petra Gojnikovića i praunuka Pavla, Zaharija i Časlava zanimljiva priča. Tako sam krenula od početka jer mislim da tu leže odgovori vezani za kasnije periode, kao period Nemanjića", objasnila je Biljana Gojković kako je nastala ova sedmotomna povest začetaka Srbije.