Antički amfiteatar u Arhivu Vojvodine

Time će ova ustanova kulture od nacionalnog značaja, pored bogatih programskih aktivnosti, po kojima je postala prepoznatljiva ne samo na kulturnoj sceni Novog Sada i Vojvodine nego i mnogo šire, dodatno dobiti na vidljivosti, ali i upotpuniti paletu prostora gde je moguće održavati programe koji će obogatiti život grada.

– Tim arhitekte dr Dubravke Đukanović projektovao je multufunkcionalni objekat po ugledu na antički amfiteatar kapaciteta sedamdesetak mesta u tri reda sedišta, sa malim podijumom za kamerne programe. Pri tome je ostavljena i mogućnost da se u produžetku, kada se ukaže potreba, postavi i pokretna bina za muzičke i druge slične programe. A tu će biti i plato na kojem će moći da se priređuju prijemi – otkriva za „Dnevnik” direktor Arhiva Vojvodine dr Nebojša Kuzmanović.

Nije zgoreg podsetiti na to da je Arhiv značajan partner Muzičkoj omladini Novog Sada i Fondaciji „Novi Sad 2021” u realizaciji projekta „Fil(m)harmonija”, u okviru kojeg će tokom tri dana, 3, 4. i 5. septembra, prikazivanjem filmova Čarlija Čaplina „Pasji život” i „Mališan” i muzikom iz tih legendarnih ostvarenja, koju će uživo izvoditi Zagrebačka filharmonija, na nov način oživeti i lane uređeni Park prisajedinjenja. S druge strane, upravo su MONS i Fondacija zainteresovani da u budućnosti neke svoje programe realizuju u arhivskom amfiteatru.

– Naša je takođe namera i da se u amfiteatru, pored govornih programa, promocija knjiga, tribina, kamernih koncerata... redovno održavaju i yem-sešni. Realizacijom svih tih ideja ostvarila bi se naša davnašnja vizija da ceo ovaj prostor – koji je uglavnom stavljan u kontekst Riblje pijace, bivšeg zatvora i neuređenog parkinga gde su se istrčavali kerovi – postane važan kulturni toponim prepoznat po Arhivu, muzejima, Parku prisajedinjenja, amfiteatru i ispunjen programima koji će nam pomoći da se radujemo i lepše doživljavamo i sebe i svet oko nas – kaže dr Kuzmanović.

Nije amfiteatar, inače, jedini građevinski poduhvat Arhiva. Tokom leta je, naime, bilo dosta razgovora sa urbanistima i trebalo bi da se u sklopu najavljenih promena urbanističkog plana stvore uslovi i za izgradnju depoa unutar postojećeg kompleksa. Idejna skica postoji, sad predstoji prikupljanje sredstava da bi se uradio glavni projekat, a onda bi do 2022/23. Arhiv mogao postati bogatiji za oko 2.500 kvadrata građevinskog prostora, u koje bi bilo moguće smestiti oko pet kilometara arhivske građe, i to bi onda, procene su, bilo dovoljno za narednih četvrt veka. 

– Pod okriljem Arhiva se danas čuva više od 40 miliona dokumenata, od 12. veka na ovamo. Mi smo „poslednji Mohikanci” koji, uprkos navali digitalnih formata, još prikupljaju i dokumente u obliku knjiga, papira... I prilježno ćemo ih čuvati i sačuvati za generacije koje dolaze posle nas. S druge strane toliko arhivsko blago nam omogućava da u tom moru građe pronađemo razne priče, zanimljive, ponekad pikantne, ali i one sudbinski važne za ovaj prostor i narode koji na tom prostoru žive.        

Kao rezultat tu je bogata izdavačka delatnost Arhiva Vojvodine. Tako je samo ove godine objavljeno ili će uskoro izaći iz štampe niz kapitalnih naslova, poput „Dobošarska služba u Vojvodini” Ljubice Budać, „Deportacija Jevreja iz Bačke 1944” Aleksandra Bursaća i Vladimira Todorovića, „Kulturna i nacionalna politika u arhivi PK SKS za Vojvodinu od 1945. do 1950” Stevana Konstantinovića, „Kulturni identitet Slovaka u Srbiji” Kristijana Obšusta, „Diplomatski odnosi Srbije i Italije od 1878. do 1908” Jovane Ivetić, „Rat i zločini nad Srbima u Prvom svetskom ratu” Milovana Pisarija...

–  U saizdavaštvu sa Institutom za nacionalnu i međunarodnu bezbednost iz Beograda, pripremamo Zbornik o srpsko-američkim odnosima, koji će izaći za tematsku konferenciju, planiranu za 11. septembar. Autori su iz SAD, Grčke, Srbije i još nekoliko država – dodaje dr Kuzmanović, najavljujući da će u utorak, 27. avgusta, Arhiv Vojvodine i Matica srpska ugostiti profesora iz Jerusalima dr Gideona Grafa, koji je veoma zainteresovan za dosije pronađen u Arhivu o ustaškim zločinima počinjenim tokom Drugog svetskog rata u NDH, koji je sačinila nemačka tajna policija u Beogradu. Knjiga dr Grafa „Jasenovac: Ustaška imperija okrutnosti” biće istog dana u 13 časova promovisana u Svečanoj sali Matice srpske, a govoriće, pored autora i dr Kuzmanovića, i predsednik MS prof. dr Dragan Stanić, novosadski gradonačelnik Miloš Vučević, akademik Darko Tanasković, kao i ambasadorka Izraela dr Alona Fišer Kam.

M. Stajić