Антички амфитеатар у Архиву Војводине

Тиме ће ова установа културе од националног значаја, поред богатих програмских активности, по којима је постала препознатљива не само на културној сцени Новог Сада и Војводине него и много шире, додатно добити на видљивости, али и употпунити палету простора где је могуће одржавати програме који ће обогатити живот града.

– Тим архитекте др Дубравке Ђукановић пројектовао је мултуфункционални објекат по угледу на антички амфитеатар капацитета седамдесетак места у три реда седишта, са малим подијумом за камерне програме. При томе је остављена и могућност да се у продужетку, када се укаже потреба, постави и покретна бина за музичке и друге сличне програме. А ту ће бити и плато на којем ће моћи да се приређују пријеми – открива за „Дневник” директор Архива Војводине др Небојша Кузмановић.

Није згорег подсетити на то да је Архив значајан партнер Музичкој омладини Новог Сада и Фондацији „Нови Сад 2021” у реализацији пројекта „Фил(м)хармонија”, у оквиру којег ће током три дана, 3, 4. и 5. септембра, приказивањем филмова Чарлија Чаплина „Пасји живот” и „Малишан” и музиком из тих легендарних остварења, коју ће уживо изводити Загребачка филхармонија, на нов начин оживети и лане уређени Парк присаједињења. С друге стране, управо су МОНС и Фондација заинтересовани да у будућности неке своје програме реализују у архивском амфитеатру.

– Наша је такође намера и да се у амфитеатру, поред говорних програма, промоција књига, трибина, камерних концерата... редовно одржавају и yеm-sеšni. Реализацијом свих тих идеја остварила би се наша давнашња визија да цео овај простор – који је углавном стављан у контекст Рибље пијаце, бившег затвора и неуређеног паркинга где су се истрчавали керови – постане важан културни топоним препознат по Архиву, музејима, Парку присаједињења, амфитеатру и испуњен програмима који ће нам помоћи да се радујемо и лепше доживљавамо и себе и свет око нас – каже др Кузмановић.

Није амфитеатар, иначе, једини грађевински подухват Архива. Током лета је, наиме, било доста разговора са урбанистима и требало би да се у склопу најављених промена урбанистичког плана створе услови и за изградњу депоа унутар постојећег комплекса. Идејна скица постоји, сад предстоји прикупљање средстава да би се урадио главни пројекат, а онда би до 2022/23. Архив могао постати богатији за око 2.500 квадрата грађевинског простора, у које би било могуће сместити око пет километара архивске грађе, и то би онда, процене су, било довољно за наредних четврт века. 

– Под окриљем Архива се данас чува више од 40 милиона докумената, од 12. века на овамо. Ми смо „последњи Мохиканци” који, упркос навали дигиталних формата, још прикупљају и документе у облику књига, папира... И приљежно ћемо их чувати и сачувати за генерације које долазе после нас. С друге стране толико архивско благо нам омогућава да у том мору грађе пронађемо разне приче, занимљиве, понекад пикантне, али и оне судбински важне за овај простор и народе који на том простору живе.        

Као резултат ту је богата издавачка делатност Архива Војводине. Тако је само ове године објављено или ће ускоро изаћи из штампе низ капиталних наслова, попут „Добошарска служба у Војводини” Љубице Будаћ, „Депортација Јевреја из Бачке 1944” Александра Бурсаћа и Владимира Тодоровића, „Културна и национална политика у архиви ПК СКС за Војводину од 1945. до 1950” Стевана Константиновића, „Културни идентитет Словака у Србији” Кристијана Обшуста, „Дипломатски односи Србије и Италије од 1878. до 1908” Јоване Иветић, „Рат и злочини над Србима у Првом светском рату” Милована Писарија...

–  У саиздаваштву са Институтом за националну и међународну безбедност из Београда, припремамо Зборник о српско-америчким односима, који ће изаћи за тематску конференцију, планирану за 11. септембар. Аутори су из САД, Грчке, Србије и још неколико држава – додаје др Кузмановић, најављујући да ће у уторак, 27. августа, Архив Војводине и Матица српска угостити професора из Јерусалима др Гидеона Графа, који је веома заинтересован за досије пронађен у Архиву о усташким злочинима почињеним током Другог светског рата у НДХ, који је сачинила немачка тајна полиција у Београду. Књига др Графа „Јасеновац: Усташка империја окрутности” биће истог дана у 13 часова промовисана у Свечаној сали Матице српске, а говориће, поред аутора и др Кузмановића, и председник МС проф. др Драган Станић, новосадски градоначелник Милош Вучевић, академик Дарко Танасковић, као и амбасадорка Израела др Алона Фишер Кам.

М. Стајић