Tema “Dnevnika”: Mogu li funkcioneri bez stranačke kampanje?

Uvažavajući pravilo da se korenite reforme ne sprovode tokom izborne godine, jasno je da Srbiju ne čeka izmena izbornog sistema, te će, kao i do sada, u parlament Srbije i 2020. godine ući 250 poslanika, koje će građani izabrati po proporcionalnom izbornom sistemu, sa Srbijom kao jednom izbornom jedinicom. Isto tako, neće biti izmena ni u cenzusu, koji znači prag za sticanje statusa narodnog poslanika, te će biti potrebno osvojiti pet odsto glasova punoletnih građana izašlih na birališta. 

Srbija je u višepartijskom sistemu gotovo 30 godina, a gotovo da nema izbornog ciklusa u kojem opozicione partije, čak i one koje su bile nekad vladajuće, nemaju zamerki na uslove vezane za najvažniju političku utakmicu. Teme koje su najavljene za debate vlasti i opozicije podeljene su na četiri oblasti: finansiranje kampanja, pristup medijima i njihova kontrola, birački spisak i izborna administracija, kao i obezbeđivanje biračkog prava svim građanima.

U razgovor koji se odvija iza zatvorenih vrata uključene su organizacije CeSID, CRTA i „Transparentnost Srbija”, koje se godinama bave izbornim procesom i koje su i ranije iznosile svoje predloge koji bi, smatraju, unapredili izborni proces.

U CeSID-u podsećaju na to da se u izveštaju o evropskim reformama u Srbiji za 2018. godinu Evropska komisija osvrnula na probleme u izbornom procesu, te da su date i prioritetne preporuke: unapređenje finansiranja kampanja, jasno razlikovanje stranačkih i državnih aktivnosti i medijski balans. Vezano za teme okruglih stolova, u predlozima za koje se zalaže CeSID su, između ostalog, uvođenje obaveznog i sistematskog monitoringa medija od REM-a, sankcije za kršenje izborne tišine, definisanje striktnijih pravila za političko oglašavanje i oglašavanje van predizborne kampanje, kao i javno objavljivanje cenovnika političkog oglašavanja na početku kampanje. Zahtevaju da se u kampanji obrati dodatna pažnja na ponašanje štampanih i onlajn medija, bilo kroz obavezno formiranje nadzornog odbora za praćenje izbora ili kroz uvođenje posebnog regulatornog tela. CeSID je predložio i korenite promene koncepta izborne tišine „jer je taj institut, kako je sada definisan, prevaziđen i predug”, te da bi je trebalo skratiti na 24 sata uoči glasanja.

CeSID je formulisao set preporuka koje idu u pravcu uvođenja profesionalne izborne administracije, „zaštićene od smene vlasti, rasporeda i odnosa stranaka u parlamentu i izbornih rezultata”. Članovi centralnog izbornog organa bi bili imenovani na period duži od trajanja jednog izbornog ciklusa – na primer, na pet, sedam ili više godina. Zalažu se i za širu listu nadležnosti izborne administracije – s uže izborne materije na kompletan izborni proces, koji treba da uključi regulaciju izborne komunikacije, odnosno ponašanje medija, finansiranje političkih aktivnosti i vođenje biračkog spiska.

Predlažu zabranu vođenja izborne kampanje u sklopu aktivnosti javnih funkcionera, a to bi se odnosilo na vođenje kampanje u Vladinim institucijama, prilikom potpisivanja ugovora, otvaranja fabrika, javnih događaja i konferencija za novinare povodom državnih aktivnosti. Predlog CeSID-a je i da se definišu aktivnosti koje politički subjekti ne smeju obavljati u kampanjama, poput, na primer, organizacije lekarskih pregleda i humanitarnih aktivnosti.

U analizi organizacije CRTA nalazi se 60 preporuka, s tim što su još pre pola godine upozorili na to da je potrebno otvoriti debatu vlasti i opozicije, kao i da je za promene izbornih uslova potrebna politička spremnost. Smatraju da je proces izborne kampanje važniji od samih izbora i da je potrebno zakonom o sprečavanju korupcije zabraniti zloupotrebu javnih funkcija i resursa u kampanji. To znači, konstatuju, da je „potrebno jasnije odrediti pojam javnih resursa i odgovarajućih sankcija u slučajevima njihove zloupotrebe”. Regulatorno telo za elektronske medije u toku kampanje trebalo bi, po njihovom uverenju, da objavljuje izveštaje u roku od dve nedelje, u roku od pet dana da odlučuje o prijavama i da proširi opseg kazni za emitere koji ne poštuju pravila.

CRTA smatra da je veliki problem i neznanje članova biračkog odbora, te da je potrebna edukacija i provera znanja i sposobnosti ljudi koji učestvuju u izbornom procesu. RIK bi, po nihovom uverenju, bio organ koji je neposredno nadređen opštinskim i gradskim izbornim komisijama i zapravo bi sprovodio izbore i na lokalnom nivou.

„Transparentnost”: Sve zloupotrebe pod lupu

U predlozima „Transparentnosti Srbija” za prioritetno postupanje traži se da Ministarstvo pravde formira radnu grupu radi izmena Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije u delu koji se odnosi na razdvajanje javne i političke funkcije. Agencija bi trebalo da precizira pravila postupanja u kontroli finansiranja izborne kampanje, uporedo s izmenom zakonskog okvira.

Javno tužilaštvo, Agencija za borbu protiv korupcije, REM i drugi nadležni organi, po predlogu TS-a, trebalo bi da upute javni poziv svima koji imaju saznanja o kršenju pravila da ih prijave na poverljiv način. Od tih organa se traži i pravovremeno objavljivanje nalaza ispitivanja i informacija o preduzetim merama. „Transparentnost” smatra da bi to trebalo da važi i za nepravilnosti s ranije održanih izbora, kao i po pitanjima koja su iskrsla u međuizbornom periodu.

Predlaže se da Narodna skupština organizuje javno slušanje povodom izveštaja Agencije za borbu protiv korupcije o sprovođenju Nacionalne antikorupcijske strategije povodom dosadašnjih izveštaja o finansiranju kampanje, kao i da izabere nedostajuće članove u Savetu REM-a i Odboru Agencije. Isto tako, traže da Ministarstvo pravde formira radnu grupe radi izmena drugih, povezanih propisa, u vezi s krivičnim gonjenjem u slučajevima nezakonitog finansiranja kampanje.

„Da bi se ostvarilo načelo odgovornosti političkih predstavnika prema biračima, potrebno je promeniti odredbu Zakona o lokalnim izborima, član 22, stav 4 u pravcu uvođenja obaveze da nosilac liste na lokalnim izborima mora biti i kandidat na tim istim izborima”, predložila je CRTA. Zahtevaju i izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije tako da svim državnim i javnim funkcionerima bude zabranjeno da tokom izborne kampanje učestvuju na javnim okupljanjima koja promovišu planove i rezultate rada javnih organa, organizacija i javnih službi, koja imaju za povod započinjanje izgradnje ili puštanje u upotrebu objekata koji su izgrađeni novcem iz buyeta ili javnih fondova, ili drugih pravnih lica koja raspolažu državnim kapitalom.

Svetlana Stanković