Gulsin Onaj na festivalu "Piano Summer" u Vranju

Smeštena po tradiciji na početak avgusta, manifestacija je tokom pet godina postala neophodna umetnička konstanta ovog gostoljubivog grada u koji se preselila posle svog prvog ohridskog izdanja, ostavši jedinstven i svetao primer potrebne demetropolizacije kulture, što je protekle subote ponovo potvrdila brojna publika.

Posle oficijelnog otvaranja s pozdravnim rečima gradonačelnika dr Slobodana Milenkovića i umetničkih rukovodilaca festivala (pijanista Zorana Imširovića i Marije Dinov Vasić) u akustički perfektnoj sali Doma vojske, koji sa svojim timom pruža izvanrednu podršku, po izboru renomiranih izvođača, našem već prestižnom festivalu, nastupila je „velika dama pijanizma“ (kako je i naslovljen njen koncert), Gulsin Onaj. Jedna od najvećih turskih umetnica (mi se rado sećamo njenog sunarodnika Fazila Saja koji je nastupio na Nomusu) je u svakom trenutku svog resitala, počev od izlaska na scenu i izgleda, i razume se sviranja, potvrdila da to i jeste, u najpotpunijoj meri i značenju. U sjajnoj fizičkoj i tehničkoj kondiciji i interpretativnoj zrelosti, ona svira energično i strastveno, kao najbolji „muški“ pijanista, ali i s beskrajnom nežnošću, introvertnošću i kontemplativnošću. Ceo program je posvetila kompozicijama Frederika Šopena, superiorno, ali ne i „takmičarski“ ih tumačeći sočnim, sonorno snažnim i do kraja zaokruženim i „ispunjenim“ tonom, s pasijom ih vodeći i razvijajući, i upravo se „oslanjajući“ na važne akcente. Najviše su nam se dopali (posle uvodnog Skerca u ha-molu), naracija i razvijanje priče u Baladi br. 3 u As-duru, prekrasna pevnost kantilene Nokturna op. 9, br. 2 u Es-duru, koja je i pored nežnosti i lepršave „rastresitosti“ uvek tonski puna, „zdrava“ i zvučna. S izrazitim afinitetom za isticanje gospodstvenog karaktera poljskog plemstva, svirala je i Veliku polonezu op. 22, s uvodnom, lirski obojenim Andante spianatom.

Drugi deo večeri otvorila je Briljantnim varijacijama op. 12 u Be-duru, koje su poput prelepe introdukcije, sa svakim savršeno „opisanim“ i zaokruženim motivom i ukrasom, u kliktavim i zvonkim pasažima i „dodatnim“ raskošnim glasovima, uveli u Sonatu br. 3, op. 58 u ha-molu. Za potpisnika ovih redova to je bilo i najlepše i najostvarenije izvođenje ovog Šopenovog dela, s gotovo nestvarno iznijansiranom lirskom temom u prvom stavu i u celini podvučenim baladnim karakterom kompozicije. Naglašena fantazmagoričnost drugog, atača nadovezanog trećeg, s potresnom (a opet veoma

„jednostavno“ donetom) melodijom posmrtnog marša podvučenog sonornim basovima, i prava bura i „rasprskavanje“energije, obilje zvuka i „rastrzanosti“, ali i ovde, svih izražajnih elemenata oblikovanih u raskošno autentičnu šopenovsku melodiku, bili su i najuzbudljiviji trenuci izvođenja

Oduševljena i neverovatno skoncentrisana publika je stojećim ovacijama, dugo, s pijetetom i srdačnošću pozdravljala sjajnu umetnicu, očigledno željno i s radoznalošću očekujući i ostalih pet klavirskih koncerata koji će se, zaključno s 8. avgustom odvijati u inspirativnom prostoru besprekorno uređenog i održavanog Doma vojske u Vranju.

Zahvalnost svima koji podržavaju festival, organizatori i promoteri ovog značajanog događaja posebno upućuju i manufakturi „Štajngreber“ iz Bajrojta, koja je i ove godine (po drugi put) poslala jedan od svojih klavira bez čijih vrhunskih osobenosti ni muziciranje uglednih gostiju ne bi imalo takav sjaj i kvalitet, a ni „zvuk koji ovde nosi tradiciju“, kako je naglasio gradonačelnik Vranja, ne bi imao takvu nosivost i ođek.

Marija Adamov