Jezikomanija: Vršimo vršenje
Jul, subota, lep, sunčan dan... Šetam bulevarom, skrećem u Jevrejsku, pa preko Trga slobode u Zmaj Jovinu... gledam izloge. Reklo bi se sasvim bezazlena i normalna stvar!
Al' nešto mi, što reče moj kolega, (iz)bode oči. Hop, jedna radnja, druga radnja... Svi nešto VRŠE: Vršimo bezbolno bušenje ušiju, Ne vršimo usluge pečenja..., Vršimo popravku..., Vršimo uslužno...
Taj glagol se često koristi i u medijima, i to u najrazličitijim konstrukcijama: Neko je VRŠIO razgovor sa nekim, VRŠIO zamenu..., VRŠIMO upis..., VRŠIMO pregled...
Trebalo bi, gde god je to moguće, izbegavati konstrukciju ovih glagola (vršiti, izvršiti, izvršavati) sa imenicom gde se isti pojam može označiti posebnim glagolom.
Znači, pravilnije bi bilo reći: Bezbolno bušimo uši, Popravljamo..., Uslužno pečemo..., Neko je razgovarao s nekim..., Zamenjivali smo..., Upisujemo..., Pregledamo...
Glagol VRŠITI znači VRĆI žito!
Istina je da glagol VRŠITI postoji, ali treba znati kad ga (ne)treba upotrebljavati!
Ipak, on se, ničim izazvano, nemilice, ali stvarno bespoštedno, upotrebljava umesto glagola OBAVLJATI.
I, što jedan gospodin iz Kruševca reče: „Čini mi se, kada se izuzmu psovke, da je to najfrekventniji glagol u našem jeziku”!
Nataša Mirković
