Језикоманија: Вршимо вршење
Јул, субота, леп, сунчан дан... Шетам булеваром, скрећем у Јеврејску, па преко Трга слободе у Змај Јовину... гледам излоге. Рекло би се сасвим безазлена и нормална ствар!
Ал' нешто ми, што рече мој колега, (из)боде очи. Хоп, једна радња, друга радња... Сви нешто ВРШЕ: Вршимо безболно бушење ушију, Не вршимо услуге печења..., Вршимо поправку..., Вршимо услужно...
Тај глагол се често користи и у медијима, и то у најразличитијим конструкцијама: Неко је ВРШИО разговор са неким, ВРШИО замену..., ВРШИМО упис..., ВРШИМО преглед...
Требало би, где год је то могуће, избегавати конструкцију ових глагола (вршити, извршити, извршавати) са именицом где се исти појам може означити посебним глаголом.
Значи, правилније би било рећи: Безболно бушимо уши, Поправљамо..., Услужно печемо..., Неко је разговарао с неким..., Замењивали смо..., Уписујемо..., Прегледамо...
Глагол ВРШИТИ значи ВРЋИ жито!
Истина је да глагол ВРШИТИ постоји, али треба знати кад га (не)треба употребљавати!
Ипак, он се, ничим изазвано, немилице, али стварно беспоштедно, употребљава уместо глагола ОБАВЉАТИ.
И, што један господин из Крушевца рече: „Чини ми се, када се изузму псовке, да је то најфреквентнији глагол у нашем језику”!
Наташа Мирковић
