IFIMES: Da li Edi Rama vodi Albaniju u građanski rat?
LJUBLJANA: U atmoseri snažnih napetosti u albanskom društvu, koje bi mogle da eskaliraju čak u građanski rat, nema uslova za održavanje fer, poštenih i transparentnih lokalnih izbora, smatraju analitičari Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES), sa sedištem u Ljubljani.
U analizi se ukazuje da bi zbog toga bilo opasno i kontraproduktivno održati lokalne izbore, koji su zakazani za 30. jun, koje je, međutim, predsednik Albanije Iljir Meta odlžio za 13. oktobar.
Analitičari, naime, smatraju da je potreban konsenzualni dogovor aktualnog premijera i predsednika Socijalističke stranke (PS) Edija Rame i predsednika opozicijske Demokratske stranke (PD) Ljuljzima Baše, da izbore treba pomeriti i održati ih zajedno sa prevremenim parlamentarnim izborima kada se za to ispune uslovi.
Smatraju da je pri postizanju tog dogovora vlasti i opozicije potrebno snažnije posredovanjem EU i prvenstveno SAD.
Inače, albanska opozicija već od februara ove godine bojkotuje rad albanskog parlamenta, jer, kako se navodi, ne želi da bude "dmokratska fasada kriminalno-korumpiranom režimu i zahteva da premijer Rama podnese ostavku, kao i da lokalni izbori budu održani zajedno sa prevremenim parlamentarnim izborima.
IFIMES u analizi opširno podseća da je na parlamentarnim izborima održanim 25.juna 2017. izborni pobednik bila Ramina Socijalistička partija, ali da su na te izbore i sam izborni proces iznesene brojne primedbe.
Analitičari IFIMES-a i promatrači smatraju da su ti izbori bili nepošteni i neregularni, da su obilovali brojnim nepravilnostim, te da, kako kažu, postoje brojni dokazi o vezi kriminalaca, koji su "prljavim" novcem pomogli Ramu i njegovu stranku da ''kupi'' izbornu pobedu.
"Korupcija je u Albaniji postala način života", ukazuje se u analizi i podseća da je Rama u početku svog prvog premijerskog mandata mnogo obećavao i bio viđen kao nova nada na Zapadnom Balkanu, ali se ubrzo, kažu, pokazalo da je on umesto lidera u demokratskim procesima i reformama, postao "lider u kriminalu i korupciji".
Taj početni zanos se izgubio i Rama se sve više dovodi u vezu sa „kanabizacijom Albanije“ i cvetanjem organiziranog kriminala i narko biznisa, piše IFIMES, napominjući da Rama skreće pažnju javnosti sa tih tema okretanjem ka nacionalizmu i nacionalističkoj retorici.
Ukazuje se da primedebe na Raminu vlast nisu dolazile samo od opozicije, nego i od uglednih međunarodnih krugova i istraživača te vodećih obaveštajnih službi.
Uz podsećanje da je Rama pokrenuo policijsku akciju uništenja sela Lazaret, koji je bio centar narko biznisa, IFIMES ukazuje da se kasnije pokazalo da je taj biznis preuzeo sam Rama i umesto reformi i razvoja te dalje demokratizacije države pokrenuo proces „kanabizacije Albanije“.
"Znatan deo obradivih površina nalazi se pod kanabisom, a taj posao je u rukama političko-kriminalnih struktura. Albanija je za vreme premijerskog mandata Edija Rame postala kriminalno utočište za kriminalce iz Evrope, Azije, Severne i Južne Amerike. Olakšavajuća okolnost za kriminalne strukture je bezvizni režim, kojeg Albanija ima sa državama članicama EU što kriminalcima omogućava slobodno kretanje i poslovanje te enormne zarade u trgovini narkoticima i trgovini ljudima", ističu analitičari.
Pdseća se da je između 2014. i 2017.godine, Albanija postala glavna zemlja proizvođač i trgovac kanabisom u Evropi, što su potvrdili Europol, američki Stejt Department i Ujedinjene nacije (UN) .
Koristeći novac, mreže i njihove političke veze uspostavljene trgovinom kanabisom, albanska kriminalna organizacija proširila se na trgovinu heroinom i kokainom, stoji u analizi u kojoj se ukazuje da Albanija sada „služi kao ključna vrata za distribuciju heroina širom Evrope“ i glavni tranzitni koridor za krijumčarenje kokaina.
Pranje novca i prodiranje u legalnu ekonomiju postali su glavna aktivnost organizacija organiziranog kriminala, pa je Stejt Department u dva navrata, 2017. i ponovo 2018., Albaniju označio kao zemlju u kojoj se „nezakoniti prihodi lako peru", kao i da i dalje postoji "veliki rizik od pranja novca zbog raširene korupcije i slabih državnih institucija“.
I Savet Evrope je potvrdio da su „rizici pranja novca i dalje visoki“, a najveća pretnja dolazi od „kriminalnih prihoda koji potiču od trgovine narkoticima, poreskim i carinskim utajama i korupcije“.
Prema podacima Stejt Departmenta proizvodnja marihuane u Albaniji je samo u jednoj godini povećana za pet puta.
Iz svih navedenih razloga, ukazuje IFIMES, u napetoj atmosferi u Albaniji, koja zaostaje u procesima približavanja EU, ostaje otvoreno pitanje dodele datuma za početak pregovora sa EU. U suprotstavljanju, dodaje se, prednjači prvenstveno Francuska odnosno njen predsednik Emmanuel Macron, koji se protivi dodeli datuma o početku pregovora sa EU, pri čemu ima podršku nemačke kancelarke Angele Merkel.
Dok je Holandija, navodi se, zvanično donela odluku u parlamentu, da se pokrene postupak za ukidanje bezviznog režima, koji Albanija ima sa državama članicama EU.
"Prvenstveno je važno normalizovati političku scenu i relaksirati odnose unutar države. Redovni masovni protesti na kojima učestvuje i po 200.000 građana su jasan znak nepoverenja vladi Edija Rame odnosno da je izgubio podršku među građanima", ističe IFIMES i ukazuje da su vladavina prava i (ne)delovanje pravne države „rak rana“ albanske države.
