Bitef festival - Počnimo ljubav iz početka

Umetnički direktor festivala Ivan Medenica podsetio je danas na konferenciji za novinare u Skupštini grada Beograda da je tematska linija ovogodišnjeg Bitefa entropija zajednice/društva u savremenom svetu, a umetnička linija koncepta je imerzivno pozorište koje briše razliku izmđu scene i gledališta.



"Optimistički slogan Bitef festivala sublimira na poetičan i duhovit način ono što smo hteli da postignemo Glavnim programom - da pružimo nadu da je moguće u savremenom svetu stvoriti drugačiju, pravedniju zajednicu, zasnovanu na empatiji, saradnji i podršci. Želimo da ishodište Glavnog programa bude to da kroz pozorišne forme obnovimo osnovne humanističke vrednosti", istakao je Medenica. 



Za prolog odabrana je predstava "Beograd na daljinski" Rimini protokola i autorskog tandema Štefana Kegija i Jorga Karenbauera, koja će se "igrati" svakog dana festivala i uvoditi publiku i u tematsku i u umetničku liniju Bitefa, jer publika dobija slušalice preko kojih prati ženski glas i kreće se od lokacije do lokacije po čitavom Beogradu, navođena da preispitaju svoj odnos prema gradu.



Na otvaranju biće, kao što je već najavljeno, izvedena predstava "Orest u Mosulu" NTGenta, rađena po Eshilovoj "Orestiji" u režiji Mila Raua.



Rau postavlja Orestiju u Mosul u Iraku, koji je potpuno razoren terorom Islamske države i američkim bombardovanjem, kombinuje filmski materijal iz tog grada i pozorisnsu radnju, ali za razliku od Eshila ne nudi izmirenje, već pokazuje da nasilje jednih samo rađa nasilje drugih i da živimo u svetu potpunog urušavanja pravde, prava i demokratije.



Posle više od 15 godina na Bitefu će ponovo biti jedan od vodećih nemačkih i svetskih reditelja Tomas Ostermajer i njegovo pozorište Šaubine iz Berlina sa predstavom "Istorija nasilja", koja se, rađena po bestseleru francuskog pisca Eduara Luija, potpuno uklapa u temu o raspadu zajednice, a u središtu priče je društveno problematična erotsko-ljubavna veza između studenta iz francuske provincije i mladog Arapina.



Prvu celinu festivala koja tematizuje fenomen raspada društva i zajednice zaokružuju "Mladež bez boga" reditelja Boruta Šeparevića (Zagrebačko kazalište mladih i Montažstroj, Zagreb) i "YUROPA" u koreografiji Kuduza Onikeka iz Nigerije.



"Mladež bez boga" tretira problem vršnjačkog nasilja indukovanog opsesijom video igricama i fotografisanjem svega pa i najgorih brutalnosti i njihovog šerovanja na društvenim mrežama, kao i porastom nacističkih ideja među mladima, dok plesna predstava "YUROPA" pruža autentičan i vrlo dirljiv pogled na izbegličku krizu iz ugla žrtava, Afrikanaca.



Medenica ističe da kulminacionu tačku programa, posle koje pokušavaju da pruže nadu, čine francuski performans "Kuća Majka" poznate transrodne konceptualne umetnice Fije Menar i plesna instalacija "O mesu i betonu" brazilske koreografkinje Lusiane Lare.



"Performans ''Kuća Majka'' zatvara luk započet ''Orestom u Mosulu'': Od Rauove problematizacije formativnog narativa antičke, te tako i naše civilizacije, do jasnog stava Fije Menar da ništa nismo učinili da sprečimno uništenje jednog antičkog hrama, simbola naše civilizacije, koju smo s mnogo muke i znoja vekovima gradili i izgradili", objasnio je Medenica, dodavši da nas instalacija "O mesu i betonu" suočava sa nakazama od đubreta koje je naša civilizacija stvorila.



Prelaz ka "happy end"-u je predstava "Ali: Strah jede dušu" reditelja Sebastijana Horvata (SNG Ljubljana) u kojoj gledaoci dobijaju ulogu nosilaca malograđanskog društva i grubo i doslovno se mešaju u ljubavnu vezu starije nemačke udovice, čistačice, i mladog arapskog gastarbajtera.



Tu su i dve domaće predstave "Tartif" Igora Vuka Torbice i "Zašto je poludeo gospodin R" Boba Jelčića koje artikulišu ideološki stav o odgovornosti aktuelnog društva, gledalaca kao građana, za ono što se dešava dramskim junacima.



Dve predstave kojima se, prema rečima Ivana Medenice, dostiže vrhunac koncepta festivala izraženog sloganom jesu "Retke ptice" francuskog novog cirkusa u izvođenju trupe "Vuk za čoveka" iz Lila i "Pozvani" koreografa Sepe Bajensa u produkciji belgijske trupe "Ultima Vez".