Novosadsko pozorište: Sumirana aktuelna i najavljena nova sezona

Nakon što su u proteklom periodu u teatarsko zdanju u Ulici Jovana Subotića rekonstruisane garderobe, mokri čvorovi, doteran veliki hol i na kraju urađena fasada, tokom leta predstoji najzahtevniji deo poduhvata - obnova krovne konstrukcije te demontaža postojećih stolica u sali i postavljanje novih, udobnijih, uz prethodnu nivelaciju gledališta u skladu sa aktuelnim standardima. Paralelno dolaze i nove podne obloge, a građevinski će ipak najzahtevnije biti rušenje postojećeg balkona, nužno jer u suprotnom izdizanje poslednjih redova sedišta na potrebnu kotu ne bi bilo moguće. Zauzvrat, novi balkon će biti funkcionalan, odnosno iz tog jedinog reda sedišta, koji je po projektu planiran, predstave će konačno normalno moći da se gledaju, što do sada nije bio slučaj. Kada se podvuče crta, rezultat će biti nešto manji kapacitet - sa aktuelnih 216 mesta (od kojih je 36 na postojećem balkonu praktično neupotrebljivo), u novoj sezoni će u predstavama na Velikoj sceni moći da uživa 170 gledalaca.

U današnjem vremenu, kada generalno izdvajanja za kulturu i razvoj kulturne infrastrukture nisu na zavidnom nivou, možemo samo biti zahvalni osnivaču, Gradu Novom Sadu, što ovu našu zgradu, koja nije iole značajnije taknuta od 1985, sada dovodimo u red, rekao je na konferenciji za novinare upravnik Ujvideki sinhaza Valentin Vencel.

Svodeći istom prilikom utiske o minuloj sezoni teatra, 45. po redu, uz konstataciju da možda po nekim kvantitativnim merilima - broj izvedenih predstava, gostovanja, odziv publike - nije bila na nivou prethodne, 44, u pogledu kvaliteta se može reći da je bila uspešna. O tom kvalitetu svedoče, recimo, četiri nagrade „Hasanaginici” Andraša Urbana na nedavno završenom Sterijinom pozorju - za najbolju predstavu, Marta Bereš za žensku ulogu, Irina Popović za muziku i Vedrana Božinović za adaptaciju Simovićeve drame – te veliko priznanje „Grobnici za Borisa Davidoviča” u režiji Aleksandra Popovskog, koju su kritičari, u konkurenciji čak 180 predstava, proglasili najboljom na svemađarskom govornom području.           

Treće izdanje pozorišnog festivala jezičkih manjina sveta „Sinerdži” biće, kako je najavio Vencel, održano od 12. do 19. novembra ove godine i već je poznato da će na njemu učestvovati jedna turska trupa iz Irana, romska iz Zagreba, srpska iz Mađarske, mađarska iz Rumunije, nemačka iz Italije.., a postoji mogućnost da u Novi Sad dođe i predstava Jevrejskog teatra iz Varšave.

Dokumenti za fomalno konstiutuisanje asocijacije manjinskih teatara su pripremljeni i razaslati budućim članicama. I ako je suditi po reakcijama, odnosno interesovanju teatara iz Indije, Pakistana, Japana... da se pridruže projektu, značaj ’Sinerdžija’ je mnogo veći nego što mi to u Novom Sadu doživljavamo, kaže Vencel. 

Najavljujući repertoar planiran za novu sezonu, reditelj Robert Lenard u fokus je stavio šest premijera, od kojih bi već prva, „Ana Karenjina” u režiji Dejana Projkovskog, mogla da postane istinski hit. Tolstojevu junakinju igraće Marta Bereš, a sama dramatizacija romana nastajaće kroz proces rada, što praktično znači da će se pred publikom naći zaista nikada do sada viđeno čitanje ruskog klasika. Do kraja 2019. predviđena je još inscenacija komada „Kapetan Prljavi Fred” Jenea Rejte, koji će upravo Lenard postaviti na Maloj sceni. Sledećeg proleća teatar će biti najaktivniji, jer najpre Nikita Milivojević, „odgovoran” za veoma uspešnu „Malu mađarsku pornografiju”, postavlja u martu „Bahatkinje” po Eutipidovim motivima, da bi u istom mesecu izašla i „Seljačka opera” Bele Pintera u režiji Atile Keresteša.

April će, pak, obeležiti projekti još dva vrhunska rediteljska imena. Najpre će Monika Dobrovlanska – zvezda beloruske teatarske scene čija je sjajna predstava „To je sve ona” po tekstu Andreja Ivanua nagrađena u Avinjonu - postaviti na Velikoj sceni Ujvideki sinhaza „Mefista”. Biće to savremeni pogled na kultni roman Klausa Mana čija je ekranizacija u režiji Ištvana Saboa sa Klausom-Marijom Brandauerom u glavnoj ulozi donela 1982. Mađarskoj prvog Oskara za najbolji strani film. Kao svojevrstan „šlag na torti” dolazi Kokan Mladenović sa autorskim projektom „za sada bez dobrog naslova”, koji će tematizovati problem odnosa čoveka i savremene tehnologije, a biće realizovan u koprodukciji sa Šabačkim pozorištem. Lenard je na kraju podsetio i na projekat “Luka sanjara” na temu migracija, koji je udružio Dubrovačke letnje igare, Slovenačko narodno pozorište iz Maribora, Asocijacija “Kulturanova” iz Novog Sada i Ujvideki sinhaz. Ovaj projekat će kao centralni događaj iznedriti tri predstave - od kojih će bi se jedna igrala na sceni Ujvideki sinhaza, dok bi omnibus premijerno bio izveden 2020. na Dubrovačkim letnjim igrama.

M. Stajić