Trijumf Rigoleta na sceni SNP-a

U naslovnoj ulozi trijumfovao je Željko R. Andrić, suvereno vladajući scenom, vokalno besprekorno i glumački snažno, pri tome bez prenaglašenih gestova, često svojstvenim operskim pevačima, potvrđujući ovom veoma zahtevnom rolom, možda najslojevitijom u celom opusu genija iz Ronkole, da mu je već sad mesto u krugu zlatnih evropskih baritona. Zablistao je u „operi nad operama” i Strahinja Đokić kao Grof Monterone, a sve pohvale zaslužuju i muški hor, koji je pripremila Vesna Kesić Krsmanović, i naročito orkestar pod upravom mladog italijanskog dirigenta Andree Solinasa.

Posebno vredno poglavlje novog „Rigoleta” je rediteljsko čitanje Aleksandra Nikolića, koji je, uz podršku koreografa Aleksandra Ilića, vizuelno izbrusio dati dramski narativ, učinivši ga ne samo slikovitim i ubedljivim, već na momente i zavodljivim, pri tome veoma vešto koristeći potencijal Baleta SNP-a, jer su igrači najzad bili bitni akteri operske predstave a ne tek njen ukras. Nikolićev rediteljski koncept je imao moćnu podršku u kostimima Senka Ranisavljević, kao i scenografiji Saše Senkovića, koja je ciljano vibrirala u rasponu od monumentalnih slika do svedenog dekora.

Đildu je pevala sopran Darija Olajiš Čizmić, u ulozi Duke, Vojvode od Mantove, bio je tenor Saša Štulić, ubicu Sparafučila tumačio je bas Goran Krneta, dok je rolu njegove sestre Madalene, unoseći vrelu emociju i scensku energiju, donela mecosopran Jelena Končar.

M. Stajić