Izašlo drugo kolo Kritičkog izdanja Ive Andrića

U ovih pet knjiga obuhvaćene su pripovetke koje pisac “Znakova pored puta” nije uvrstio u zbirke, zatim one koje su nastajale posle 1960. godine - kada je objavljena poslednja Andrićeva zbirka - kao i one koje su ostale u rukopisu. Podsetimo, u prvih pet knjiga obuhvaćene su pripovetke iz zbirki koje je Andrić sam priredio i objavio: pod krovom Srpske književne zadruge 1924, zatim one iz 1931, pa “Pripovetke II” štampane 1936, te dve poratne zbirke - “Nove pripovetke”, izašle u beogradskoj “Kulturi” 1948, te “Lica” sa etiketom zagrebačke “Mladosti” 1960. Po rečima akademika Mira Vuksanovića, predsednika Upravnog odbora Zadužbine, ovakvi poslovi su retki - zato što su teški. Zato što, pojašnjava dalje, traže znanje, “pažnju nad pažnjama”, strpljivost, napor i punu odanost. Ali sve je to Andrić zaslužio i sve to su mu priređivači kritičkog izdanja njegovih pripovedaka nesebično dali; znaju da je svak na dobitku ko radi za pisca kao što je Ivo Andrić, poručuje Vuksanović, koji je i na čelu Uređivačkog odbora Kritičkog izdanja...

- Andrić je kapitalna tema – veli akademik Vuksanović, uz napomenu da je objavljivanje Kritičkog izdanja dela Ive Andrića poduhvat od nacionalnog značaja. – Imao sam zadovoljstvo, vrlo često, ponekad iz dana u dan, u protekle tri godine, i u ovoj koja teče, da slušam kako odabrani sastav preduzimljivih, ambicioznih i spremnih naučnika, sa zvanjima od mastera do redovnog profesora, uz nastavničke i institutske poslove, bez snebivanja i bez predaha, i u radne i u praznične dane, timski, složno, s nedeljnim sastancima za rešavanje nedoumica, istražuju u arhivima, bibliotekama, izdavačkim kućama, muzejima, obimnoj literaturi, bibliografijama i drugim mestima, sabiraju, razvrstavaju po napred donetim pravilima, upoređuju napisano, otkucano i štampano na desetinama mesta, poredeći reč po reč, slovo po slovo, beležeći sve razlike u mnoštvu razlika, uvek poštujući završnu ruku pisca, njegovu volju i neprekidanu brigu za reč, svuda i u svakom izdanju kako je samo Andrić činio, a zamašni ovde samo nagovešteni postupak imao je dva glavna cilja: da ispiše celovitu istoriju svake Andrićeve pripovetke i da utvrdi kanonski tekst svake od njih.

Po rečima upravnice Zadužbine Ive Andrića dr Žaneta Đukić Perišić, kritičko izdanje, kao sveobuhvatno naučno izdanje teksta, za cilj ima da predstavi tekst u konačnoj formi i da istovremeno prati istoriju nastanka teksta i dijahronijski beleži i komentariše promene teksta, ocenivši da je vrlo važno pružiti istorijat i evoluciju teksta, mene i genezu autorove zamisli, uz puno uvažavanje njegove volje. Na tom fonu je rukovodilac projekta i njegov urednik, prof. dr Zorica Nestorović, istakla da su sada prvi put ustanovljeni osnovni tekstovi Andrićevih pripovedaka, prvi put raščitani rukopisi i upoređeni sa osnovnim tekstom, sve razlike popisane i objavljene sve, u ovom trenutku, postojeće verzije pripovedaka. Sada su prvi put upoređeni svi tekstovi jedne pripovetke, bilo u rukopisu, bilo štampani, pregledane sve Andrićeve beležnice, popisane i u tabelarnom pregledu donete sve marginalije sa stranica na kojima se u Andrićevim ličnim primercima nalazi tekst pripovedaka koje su kritički priređene i u rečnik manje poznatih ili nepoznatih reči uneta objašnjenja reči koje je uradio sam pisac.

Inače, korpus odabran za Drugo kolo, kako je pojasnila prof. dr Zorica Nestorović, specifičan po tome što obuhvata pripovetke koje su objavljene samo u periodici, zatim one objavljene u periodici i izvorima iz piščevih pripovedaka, potom pripovetke objavljene u periodici, izvorima i sabranim delima, i na kraju one koje su ostale u rukopisu. Formatirane su hronološki, tako da Knjigu 6 tvore kritički priređene pripovetke nastale od 1914. do 1941. godine (priređivač doc. dr Milan Aleksić), potom slede pripovetke nastale u period između 1946. i 1948 (knjiga 7, priređivač prof. dr Zorica Nestorović), pa pripovetke nastale od 1949. do 1960 (knjige 8 i 9, priređivači Milan Potrebić, odnosno dr Livija Ekmečić, Marija Blagojević i prof. dr Zorica Nestorović), te kritički priređene pripovetke nastale od 1961. do 1975. (knjiga 10, priređivač Milica Ćuković). Kao svojevrsno finale, Treće kolo, čija je priprema uveliko u toku, doneće u dve knjige kritičko izdanje Andrićeve zbirke pripovedaka „Kuća na osami”, koju je pisac pripremio za štampu, ali je ostala u rukopisu usled njegove smrti. Time će u u ukupno 12 knjiga biti kritički priređeno svih 136 Andrićevih znanih pripovedaka, uključujući i tri nedovršene.       

Treće kolo Kritičkog izdanja, koje bi trebalo da izađe iz štamparije do kraja ove godine, pored dvoknižja “Kuća na osami”, obuhvatiće i Andrićevu liriku, te kritička izdanja knjiga “Ey Ponto” i “Nemiri”. Naredna, pak, kola doneće kritička izdanje njegovih romana i eseja, sve dok na kraju ne bude u celini kritički priređeno svekoliko stvaralaštvo velikog pisca.

M. Stajić