VRChat Kuda idu virtuelni svetovi

VRChat je besplatan za sve korisnike; dovoljno je samo osmisliti sopstveni avatar i priključiti se platformi koja je već nastanjena bezbrojinim 3D modelima drugih igrača.

Ovom četu je moguće pristupiti i bez seta za virtuelnu realnost, ali tako se razvodnjava šok prvog susreta sa nadrealnim pejzažem nastanjenim bizarnim likovima.

Skoro bilo koji slučajno izabrani snimak sa VRChata pre liči na grozničavi san poludelog postmoderniste nego na normalno mesto za okupljanje i razgovor.

Igrači osim avatara mogu sami da kreiraju i svoje prostore, i da tu pozivaju prijatelje, ali postoji veliki broj gotovih svetova koje dele igrači iz celog sveta. Među popularnijim je “Gde se sfere dodiruju”, psihodelični svet gde je moguće kretati se svetlucavim stazama koje kruže nad raznobojnim ponorima ispunjenim lebdećim sferama od kojih svaka ima svoju muziku. “Sao Grad početaka” je posebno upečatljiv model osunčanog grada koji izgleda kao  eklektična arhitektonska kombinacija različitog arhitektonskog nasleđa iz celog sveta. S druge strane, “Neon arkadna soba” funkcioniše kao klub u prenaglašenom kempi stilu osamdesetih, sa neonskim ukrasima ružičastih flamingosa, u kom je (ako ste raspoloženi za blagohisterični dvostruki eskapizam) moguće igrati starinske igre poput flipera ili gejmboja. Ipak većina modela prostora je daleko jednostavnija, poput idiličnih zimske kuća u snegu, imitacija luksuznih penthaus apartmana ili beskrajnih nizova zelenih brda pokrivenih večno zelenom travom.

Sloboda u kreiranju avatara

Sloboda u kreiranju avatara je potpuna; neki posetioci biraju modele koji sasvim odražavaju njihov stvarni lik, ali većina obično kreira nešto mnogo otkačenije, tako da virtuelnim prostorima lutaju anime likovi, junaci stripova i igrica, a često i neverovatne šarene abominacije koje ne liče ni na šta normalno.

Svakako da su začeci ovih novih paralelnih svetova odavno postavljeni u zajednicama onlajn multiplejer igara, od pionirskog “World of Worcraft” do sada aktuelnog “Elder Scrolls Online”, i mnogih drugih. Što više rastu ove onlajn zajednice u kojima se oko zajedničkih ciljeva i zabave okupljaju ljudi iz celog sveta, sve više se čini da se zamagljuju granice između fizičkog i virtuelnog sveta. Možda su počeci ovog trenda vezani za usputne razgovore i zajednička dogovaranja oko ubijanja pikselizovanih čudovišta, ali su ubrzo u deljene virtuelne svetove preslikavani sve složeniji kulturni obrasci. Prvi spomenik podignut u virtuelnoj realnosti bio je posvećen mladom dizajneru iz Holandije koji je bio veliki fan igre “World of Worcraft” na kojoj je povremeno i radio. Da bi mu odali poštu, čelnici kompanije Blizard koja je ovu igru napravila, 2004. su mu podigli virtuelnu statuu. U Hramu palog ratnika koji je posvećen tragično preminulom mladiću nalazi se i kripta sa telom orka koji je bio njegov avatar.

Virtuelni monument palom ratniku je možda bio prvi, ali za njim su sledili mnogi; osim u ovoj igri,  najviše spomenika preminulim igračima postoji u EVE Online, Guild Wars, i drugim onlajn multiplejer igrama, mada ih ima i u onim posvećenim individualnim igranju. (Neki od njih su veoma dirljivi, poput skrivenog zmaja koji večno spava skriven na malom ostrvu, i samo se pomera da povremeno zevne. Iako se ne zna tačno kome je posvećen, poznato je da je zmaj uspomena na preminulog petogodišnjeg dečaka.)

Da ovaj trend zaista postaje sve ozbiljniji svedoči i nedavni snimak virtuelnog krštenja u VRChatu koji je do sad na Jutjubu pregledalo više od 700.000 ljudi. Krštenje je vodio pravi sveštenik koji se u stilizovanom pejzažu pojavio kao sopstveni 3D model, i posle propovedi u virtuelnu vodu je zaronio anime devojku sa neon roza kosom. Kumovi na krštenju su bili Vini Pu i Tigar iz istog crtanog filma. Ipak, video treba svakako pogledati pre bilo kakve osude; iako na papiru sve zvuči kao scena iz Kerolove „Alise u Zemlji čuda“ koja se otela kontroli, i sveštenik i prisutni su ovome prišli izuzetno ozbiljno, i snimak deluje ako ne dirljivo, a ono iznenađujuće iskreno.

Nastasja Pisarev