Bubnjar Hamid Blejk: Srca ujedinjena u muzici
NOVI SAD: “Svaromfal” ili svetlost središta, sastav je koji okuplja Vladimir Rovnjev Labat na Popovici pored Novog Sada, da svira na njegovim akustičnim skulpturama.
Na sinoćnjem koncertu u Srpskom narodnom pozorištu imali su specijalne goste iz SAD, bubnjara Hamida Drejka, koji se tog “posla” prihvatio drugi put, ovaj put došavši sa kolegom i prijateljem, basistom Vilijamom Parkerom.
Hamid Drejk je poznat po interesovanju za kombinovanje tradicionalne afričke muzike sa modernim izrazima. Bio je jedan od osnivača benda “Mandingo grajot sosajati”, a svirao je sa brojnim velikanima muzike od kojih je ovde prilično poznata Iva Bitova, a iz sveta yeza lik i delo Arčija Šepa.
Poznato je da ste u svojoj muzičkoj karijeri prošli sve i svašta, ali ovakav set instrumenata - skulptura, sigurno niste nigde susreli!
Ne! Ovo što imate ovde, Vladine kreacije, veoma su unikatne i ne mogu se naći nigde.
Perkusionistički instrumenti uglavnom se grade od prirodnih materijala, a ovi su konstruisani od metala!
Metal je takođe prirodan element. U ovom slučaju, instrumentima daje poseban zvuk, mnogo jaču rezonancu koja se čuje glasnije, čistije i prodire daleko. Ono kako ja to razumem, Vlada ih je osmislio zahvaljujući svojim meditcijama i želeo je da ih napravi što je moguće sličnije onome što je iskusio iznutra.
To je onda kao što električna gitara nije uništila duh električne?
Nije električna gitara uništila duh akustične muzike, nego pristup pojedinih ljudi. Instrument sam za sebe nije ništa. Sve zavisi od toga ko svira na njemu. Elektricitet takođe dolazi iz prirode. Ljudi su samo naučili da ga koriste. Tako da i električna muzika može da zvuči potpuno prirodno, u zavisnosti ko je i kako svira.
Ovo je vaša druga poseta i rad u okviru “Svaromfal”. Sada ste tu s Vilijamom Parkerom?
Osećam se blagoslovenim zbog toga. Nema slučajnosti, koincidencija. Za mene je bila velika sreća i zadovoljstvo što sam i prvi put pozvan da dođem. Sada sam duplo blaženiji zbog toga što je sa mnom i Vilijam Parker i što će i on iskusiti ono što sam ja već doživeo. Neopisivo!
Šta vam je dragocenije, boravak i improvizacija ovde, ili koncert pred publikom?
Kad su srca ujedinjena u muzici, nema veze ima li publike ili ne. Zadovoljstvo koje imamo svirajući u studiju, ili u pozorištu, isto je. Ali, naravno, želite da date nešto i drugima, pa je dobro da možemo i da podelimo ono što imamo između sebe.
Igor Burić
