Бубњар Хамид Блејк: Срца уједињена у музици

На синоћњем концерту у Српском народном позоришту имали су специјалне госте из САД, бубњара Хамида Дрејка, који се тог “посла” прихватио други пут, овај пут дошавши са колегом и пријатељем, басистом Вилијамом Паркером.

Хамид Дрејк је познат по интересовању за комбиновање традиционалне афричке музике са модерним изразима. Био је један од оснивача бенда “Мандинго грајот сосајати”, а свирао је са бројним великанима музике од којих је овде прилично позната Ива Битова, а из света yеza лик и дело Арчија Шепа.

Познато је да сте у својој музичкој каријери прошли све и свашта, али овакав сет инструмената - скулптура, сигурно нисте нигде сусрели!

Не! Ово што имате овде, Владине креације, веома су уникатне и не могу се наћи нигде.

Перкусионистички инструменти углавном се граде од природних материјала, а ови су конструисани од метала!

Метал је такође природан елемент. У овом случају, инструментима даје посебан звук, много јачу резонанцу која се чује гласније, чистије и продире далеко. Оно како ја то разумем, Влада их је осмислио захваљујући својим медитцијама и желео је да их направи што је могуће сличније ономе што је искусио изнутра.

То је онда као што електрична гитара није уништила дух електричне?

Није електрична гитара уништила дух акустичне музике, него приступ појединих људи. Инструмент сам за себе није ништа. Све зависи од тога ко свира на њему. Електрицитет такође долази из природе. Људи су само научили да га користе. Тако да и електрична музика може да звучи потпуно природно, у зависности ко је и како свира.

Ово је ваша друга посета и рад у оквиру “Сваромфал”. Сада сте ту с Вилијамом Паркером?

Осећам се благословеним због тога. Нема случајности, коинциденција. За мене је била велика срећа и задовољство што сам и први пут позван да дођем. Сада сам дупло блаженији због тога што је са мном и Вилијам Паркер и што ће и он искусити оно што сам ја већ доживео. Неописиво!

Шта вам је драгоценије, боравак и импровизација овде, или концерт пред публиком?

Кад су срца уједињена у музици, нема везе има ли публике или не. Задовољство које имамо свирајући у студију, или у позоришту, исто је. Али, наравно, желите да дате нешто и другима, па је добро да можемо и да поделимо оно што имамо између себе.

Игор Бурић