Vukosavljević: Brinemo o kulturnom nasleđu, ali možemo i bolje

Nedavni požar u Bogorodičinoj crkvi (Notr Dam) u Parizu, Vukosavljević je uporedio sa požarom u manastiru Hilandar kada je 70 posto nejveće srpske svetinje izgorelo.

Kulturno nasleđe može biti ugroženo zubom vremena, nesrećama kao što je požar u Notr Damu i Hilandaru ili usled terorističkih akata, agresije ili čina vandalizma kao što je bio slučaj u pogromu na Kosovu i Metohiji u nekoliko navrata poslednje dve decenije kada su gorele srpske crkve, rekao je ministar.

Motivi i uzroci su, primećuje ministar, razliciti, ali posledice iste - devastacija, uništenje ili teško oštećenje kulturnog nasleđa.

Svaka država mora da ulaže maksimalne napore u obezbeđenje svog kulturnog nasleđa i situacija kod nas je relativno solidna, mada mnoge stvari moraju da se rade brže, bolje i ekspeditivnije. Poslednjih 20 godina, a naročito poslednjih nekoliko godina čine se izuzetni napori u obnovi i rekonstrukciji spomenika kulture i na zaštiti raznih slojeva kulturnog nasleđa - od neolitskog preko rimskog do srpskog srednjovekovnog, kazao je ministar.

On je primetio velike napore lokalnih zavoda za zaštitu spomenika kulture i Republičkog zabvoda za zaštitu spomenika kulture.

Naši stručnjaci rade zaista zavidan posao. Naravno taj rad ponekad treba da bude kvalitetniji i njihovi napori usredsređeniji i efikasniji. Ponekad gubimo dosta vremena dok se struka usaglasi, te tako postoje nedoumice oko nekih važnih spomenika kulture kao što su Caričin grad, Đurđevi stupovi, Žiča, rekao je Vukosavljević.

Kada je u pitanju Kosovo i Metohija, Vukosavljević ističe da se tamo nalazi jezgro srpske kulturno-istorijske baštine, spomenici koji su pretrajali 800 godina u različitim, često nemogućim, uslovima i okolnostima. 

Danas, kada su ti uslovi bolji, imamo dodatnu obavezu da se o tim spomenicima staramo. Država Srbija bez obzira na različite društvene i političke okolnosti, ne sme da dozvoli da kulturna baština na Kosovu i Metohiji bude temeljnije ugrožena, naglašava Vukosavljević.

Ministar podseća da se na Kosovu i Metohiji nalazi oko 1.200 crkava, manastira, crkvišta i drugih lokaliteta koji se smatraju klulturnom baštinom srpskog naroda i da je posle pogroma situacija bila dosta tragična.

Dosta toga je obnovljeno, nešto uz pomoć međunarodne zajednice, ali više naporima Srbije, ali je dosta toga ostalo da se uradi", rekao je Vukosvaljevići dodao da su spomenici kulture pod zaštitom Uneska u nešto boljem stanju. 

Svaki pripadnik društva, naglašava Vukosavljević, “mora vazda da ima punu i snažnu svest o tome da nema tih napora i sredstava koji su dovoljni da se ukaže adekvatna briga za spomenike na KiM”, zaključio je Vukosavljević.

Otkazivanje filma u Bujanovcu zabrinjavajuće

Ministar kulture i informisanja izjavio je da je otkazivanje projekcije filma „Balkanska međa“ u Domu kulture u Bujanovcu zabrinjavajuće i da zabrana i cenzura nisu prihvatljiv model kulturne politike, bilo da je reč o lokalnoj samoupravi ili republici.

Još uvek nemam pouzdane informacije budući da su i predsednik opštine i direktor Doma kulture u Bujanovcu na godišnjem odmoru tako da postoji samo pretpostavka da je reč o politikanstvu kome nema mesta u kulturi, rekao je Vukosavljević.

Rusko-srpski film „Balkanska međa“ je, kako je istakao, po svim ocenama kvalitetan filmski projekat i tretira vrlo delikatnu istorijsku situaciju neposredno posle NATO agresije i zabrana i cenzura nisu prihvatljiv model kulturne politike, bilo da je reč o lokalnoj samoupravi ili republici.

Očekujemo da lokalna samouprava povuče razumniji potez i s optimizmom gledam na rasplet ove situacije, ali u ovom trenutku ta vest i taj nagoveštaj nisu dobri bez obzira na opravdanja koja stižu. Nisu u skladu sa kulturnom politikom i za sada to tretiramo kao incident, koji je svakako zabrinjavajuć, rekao je ministar.

On je podsetio i na pisanja britanskih medija koji su „Balkansku među“ proglasili propagandnim filmom koji na iskrivljen način prikazuje istorijske činjenice.

To nije tačno, a zanimljivo da takve inkriminacije dolaze iz zemlje čiji su praktično svi ratni filmovi propagandni, i ne samo ratni filmovi. Englezi su na vrlo vešt način izmislili romantizovanu priču o svom tajnom agendu koji ide po svetu i ubija ljude i izvodi razne druge kerefeke i od toga napravili mitologiju u funkciji širenja meke moći i propagande, rekao je Vukosavljević.

Ministar je naglasio da su „Englezi zajedno s Holivudom poslednji koji treba da bilo kome spočitavaju bilo kakve propagandne namere, jer njihovi ratni filmovi, uz par časnih izuzetaka, nisu ništa drugo do najobičnija politička propaganda“.

Vukosavljević smatra da srpska kinematografija treba da snima filmove o neobrađenim i nedovoljno obrađenim temama kao što su genocid nad srpskim narodom u takozvanoj Nezavisnoj državi Hrvatskoj.

Nesicrpan je broj tema i mogućnosti, a isto to važi i za NATO agresiju, rekao je Vukosavljević.

“Balkanska međa“ prikazuje tajnu operaciju grupe ruskih specijalaca koja iz Moskve dobija naredenje da pre NATO trupa zauzme aerodrome Slatina u Prištini.