Dileme oko Beovulfa: Ko je napisao najstariju epsku pesmu na engleskom jeziku?
Godinama se raspravlja o tome je li staroengleski junački ep o nordijskom heroju Beovulfu napisalo više autora, a sada istraživanja sugerišu da iza dela ipak stoji samo jedan pesnik, kako je tvrdio i pisac J.R.R. Tolkin
Jedno od najpoznatijih staroengleskih dela, ‘Beovulf’, govori o istoimenom junaku koji ubija čudovište Grendela i njegovu majku i oslobađa Dance od njihove strahovlade, nakon čega se vraća u domovinu i umire u bitki sa zmajem.
Ep je dugo vremena bio predmet rasprave u kojoj jedni veruju da je delo više autora, a drugi, uključujući autora “Gospodara prstenova” J.R.R. Tolkina, da ga je ipak napisao jedan pesnik. Nedavno istraživanje pokazalo je da je ep zapravo rezultat spajanja dvaju priča, jedne o Beovulfovim junaštvima u Danskoj, a druge o borbi sa zmajem.
Sada se pojavilo novo istraživanje koje potvrđuje tezu da je ep s više od tri hiljade stihova delo tek jednog pesnika. Jedan od autora istraživanja je Leonard Neidorf, profesor engleske književnosti na Univerzitetu Neving, koji je objasnio kako je s kolegama iz SAD-a i Kine došao do toga zaključka. Razdvojili su ga, kaže, na dva dela, tamo gde raniji istraživači veruju da jedna priča počinje, a druga završava, a potom su analizirali male delove teksta.
Iako su se već izučavali razni aspekti epa, korišćenje reči, tema i stilova, ova najnovija studija promatra još manje delove teksta i uzorke njihovog korišćenja, poput određenih vrsta stanki, različitog ritma, pojavljivanja reči nastalih spajanjem dvaju reči (npr. bone-house, napisano kao ban-hus, u značenju “kuća kostiju”, za što se pretpostavlja da je ljudsko tilo).
Istraživači su razmotrili i korišćenje određenih slova u rečima, bitnih za sam zvuk epa, pa su uočili da postoje ogromne sličnosti u korišćenju navedenih karakteristika u oba dela teksta, a to sugeriše, mada se ne može konačno dokazati, da je “Beovulf” delo jednog pesnika, tvrde.
Ostaje, međutim, pitanje - ko je taj pesnik.
- Najviše što možemo izvući iz jezika epa jeste to da je autor verojatno govorio mercijanskim dijalektom i da je verojatno živeo u prvoj polovini osmog veka - kaže jedan od koautora istraživanja, Madison Kriger sa Univerziteta Harvard.
N. D.