Sve birmanske mace u Evropi potomci Nadin

Milog izgleda, sa čarapicama, zaobljenih glava i njuškica, ove mace krase izražajne plave oči. Ova maca dolazi iz Burme, po kojoj i nosi naziv rase, a prvo je stigla u Francusku, te kako se na ovom jeziku Burma izgovora Birma, nije joj bilo teško nadenuti ime. Ova mačka važi za „svetu“, jer se veruju da su u religiji Kmera, naroda koji je nastanjivao Burmu, mačke bile čuvari hramova.

Veruje se da se u mačjim safirno plavim očima krije vrhovna boginja te religije Cun Kjan Kse, a da su mačke nekada imale zlatne oči i bile čisto bele, ali su nakon jednog razbojničkog napada na hram, sve promenile boju očiju.

Francusko društvo ljubitelja mačaka prvo je registrovalo ovu mačku kao rasnu, a prvi put je prikazana u Parizu 1926.godine. Par je bio prokijumčaren na brodu do Francuske, mužjak je na putu uginuo, ali je ipak formirano prvo leglo, preko kog se rasa kasnije širila Evropom.

Nakon Drugog svetskog rata, birmanska mačka skoro izumire u Evropi, te je nakon ratnog vihora učinjen veliki napor da se rasa obnovi, prvo u Francuskoj, a zatim i u Engleskoj. Tada ih ukrštaju sa persijskim i sijamskim macama.

Za širenje i definisanje rase u Evropi zaslušna je Aneliz Hakman iz Nemačke, koju su prijatelji zamolili da im pomogne u nabavci ove neobične vrste. Birmanke tada u Evropi imaju gotovo mitski status, a Aneliz pronalazi mačku u Francuskoj i umesto da pokloni svojim prijateljima, fascinirana lepotom, odlučuje da je zadrži kod sebe. Vremenom se potpuno posvetila gajenju ove rase, i kada se ponovo srela sa prijateljima, poklanja im jedno mače. Ta prva mačka Nadin, koju je Aneliz dovela iz Francuske je po verovanju zaslužna za sve današnje birmanke u Evropi.

Birmanke se rađaju potpuno bele da bi posle nekoliko nedelja počele da primaju tamne prelive po glavi, ušima, nogama i repu, po kojima su danas i karakteristične. Boja im dostiže pun intenzitet sa dve godine života. Postoji više varijanti koje priznaje ova rasa- a to su- crno-tamnobraon, čokoladne, plave, lila, crvene, krem, ali i tigraste birmanke.

Ove mačke nemaju poddlaku, pa ih je dovoljno češljati jednom do dva puta nedeljno, i ne zahtevaju previše sređivanja.

Ove mace nisu okretne kao druge, niti dobri skakači, ali su zato graciozne i otmene, i kada hodaju podignu svoj rep visoko. Vole da dan provedu u dremanju, i veoma su privržene i umiljate, blage naravi. Kada se igraju, to kao da čine stidljivo, najčešće usporeno jureći plišanu igračku po podu.

Vlasnici kažu da ove mace jasno stavljaju do znanja kada su gladne, ili ukoliko im toalet sa posipom nije besprekorno čist. Ovo su mačke za stan, i važe za salonske ljubimce, iako im ni priroda kao ni svakoj drugoj maci, neće prirediti mnogo iznenađenja, već će radoznalo uživati u istraživanju okoline.

Mace su najčešće teške oko četiri, pet kilograma, pa spadaju u srednje veličine, a prosečan životni vek im je 15 godina.

M. Stakić