okoTVoko: Velika seoba „Korena“

Kako kaže producent Goran Šušljik, čija produkcijska kuća „Eye to Eye“ stoji iza ekranizacije Ćosićeve porodične sage, u planu je snimanje dva nastavka serijala „Koreni“ od ukupno 45 epizoda. Po knjizi „Vreme smrti“ biće snimljeno 30 epizoda serije, dok će 15 epizoda biti bazirano na delu „Vreme zla“.

Tako je Javni servis Srbije po ko zna koji put dozvolio sebi da izgubi potencijalnu zlatnu koku kad je gledanost u pitanju, pošto dugo nismo imali toliko popularnu, gledljivu i gledanu seriju kao što su bili „Koreni“. Sjajna glumačka podela, među kojima briljira Žarko Laušević, dala je poseban pečat ovoj priči, a sumorna atmosfera srpskog sela na prelasku iz devetnaestog u dvadeseti vek samo podcrtava težinu porodičnih podela kroz koje se prelama istorija Srbije. tragični lik rodonačelnika porodice Aćima Katića koji, kroz odnos s večno sukobljenim sinovima, pokazuje svu tragiku srpskog političkog bivstva, oličenu u ratu tradicionalnih i novovremskih liberalnih stavova koji posledično donose raskol u bogatu i naprednu porodicu.

Dobrica Ćosić kroz priču o porodici Katić odslikava politička i društvena previranja u Srbiji u prilično dugom vremenskom periodu. U „Korenima“ tka priču o začecima srpskog parlamentarizma i budućih podela, prateći raskol između braće Đorđa i Vukašina, u „Vremenu smrti“ fokus je na Prvom svetskom ratu, i drugoj generaciji koja doživljava različite ratne i izbegličke sudbine. U „Vremenu zla“, trilogiji, sastavljenoj iz „Vernika“, „Grešnika“ i „Otpadnika“, priča se seli na kraj dvadesetih godina 20. veka i prati glavne junake kroz Drugi svetski rat, sve do sloma Užičke republike.

Vremena, ljudi i prostora sasvim dovoljno da se priča lepo razvije u onoliko epizoda. Još samo da saznamo hoće li priču nositi ista glumačka ekipa ili će, po holivudskom receptu, neki likovi dobiti nove fizičke obrise.

U svakom slučaju, tromesečna dilema o tome ko će i gde preuzeti šnjur i snimiti nastavke, konačno je razrešena. RTS je tako izgubio još jednu bitku za kvalitet i visoku gledanost, oslanjajući se, valjda, na tradicionalnu privrženost većine gledalaca emisijama koje nudi. Jer, kako se drugačije mogu tumačiti poslednji potezi čelnika Javnog servisa Srbije, koji je, pored krnje Lige šampiona, izgubio serije takođe veoma gledane „Senke nad Balkanom“ i „Ubice moga oca“, o prenosima nacionalnih prvenstava u fudbalu i košarci, na koje je po Zakonu o javnom servisu i obavezan, da i ne pričamo.

Ipak, vodeći ljudi Radio televizije Srbije morali bi znati da spavanje na lovorikama, naročito onim ispletenim od biranja manjeg zla, nikome nije dobro donelo. U program se mora ulagati, bez obzira na sva budžetska i ograničenja u ljudstvu. Nije dobro kad nam trpe i kvalitet i kvantitet, kad u 21. veku Javni servis ima praktično samo jedan funkcionalan program jer je drugi rezervisan za prenose Skupštine, a treći se gleda u promilima. Nije dobro kad najkvalitetniji program Javnog servisa ode na pej-TV platformu, ograničavajući tako broj ljudi koji mogu da ga pogledaju. A nikako nije dobro da nam sledeće sezone na repertoaru ostanu samo „Nemanjići“.

Ivana Vujanov