INŽENJERI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE Mladi imaju ideje i donose promene

Foto: Organizuju brojne programe i kampove Foto: „Inženjeri zaštite životne sredine”

Udruženje „Inženjeri zaštite životne sredine“ osnovali su upravo mladi 2005. godine, a danas je jedno od šest udruženja koja su učestvovala u osnivanju Saveza omladinskih udruženja „OPENS 2019“.

Tokom svih godina aktivno su uključeni u omladinske programe, kako na lokalnom nivou, tako i na evropskom. Među prvima bili su projekti tadašnjeg „Youth“ programa, preteča današnjeg „Erazmus “, s kojima i danas aktivno rade i sarađuju.

– Osim svoje profesionalne strane, u smislu zaštite životne sredine, jedna od ciljnih grupa našeg udruženja upravo su mladi i deo aktivnosti koje njih interesuju – potvrđuje predsednik udruženja Igor Jezdimirović. – Održivi razvoj, zaštita životne sredine i ruralni razvoj su tri oblasti u okviru kojih se trudimo da mladima ponudimo kvalitetan program, tako da su neke aktivnosti postale već tradicionalne, poput akcije zamene starog papira, koja beleži, čini mi se, već sedmu godinu održavanja i sledi uskoro, u okviru manifestacije „Novosadsko proleće“.

Održivi razvoj, zaštita životne sredine i ruralni razvoj su tri oblasti u okviru kojih se trudimo da mladima ponudimo kvalitetan program (Igor Jezdimirović)

„Inženjeri zaštite životne sredine“ neguju tradiciju realizacije programa slanja mladih na „Evropski volonterski servis“, kao i prijem volontera tog programa u svoju organizaciju, te su od 2006. godine primili deset evropskih volontera, koji su dolazili iz Engleske, Poljske, Španije, Portugala, Francuske i Holandije. U okviru toga, udruženje tokom ove sedmice šalje dve volonterke iz Srbije u Italiju i Sloveniju, gde će boraviti devet meseci.

– Upravo su mladi, s jedne strane, neko ko donosi promene, a s druge, najviše će osetiti posledice ukoliko oblast zaštite životne sredine ne bude ispoštovana – navodi Jezdimirović. – Primer za to imamo danas kada se mladi javljaju zbog neadekvatnog odgovora na klimatske promene.Od samog početka, Udruženje „Inženjeri zaštite životne sredine“ učestvovalo je u pisanju i formiranju dva akciona plana politike za mlade na nivou AP Vojvodine.

– Mislim da je to bila kruna našeg rada u smislu omladinskih politika i da smo danas upravo taj deo prepustili tim mladim snagama koje dolaze, a mi smo se više posvetili direktno aktivnostima koje se tiču mladih i oblasti kojima se bavimo – smatra Igor Jezdimirović. – S druge strane, sprovodili smo projekte monitoringa i evaluacije omladinskih programa, kako na pokrajinskom nivou, tako i na lokalnom, a članovi naših timova bili su uključeni i u monitoring i evaluaciju na nacionalnom nivou. To je iskustvo kojim se ponosimo jer verujemo da smo kroz to uspeli da načinimo pozitivne pomake u realizaciji mnogih projekata i da usmerimo neke stvari na pravo mesto.

Voda je najvažniji resurs

– Jedna od aktivnosti na koje smo ponosni je i „Voterfest“, koja će ove godine peti put biti održana u Novom Sadu, a višemesečnim trajanjem želimo sve da podsetimo na to koliko je voda značajan resurs i zašto je neophodno da apelujemo na donosioce odluka da se što pre zaštite izvorišta vode i izgradi sva neophodna infrastruktura za prečišćavanje otpadnih voda u Novom Sadu - kaže Igor Jezdimirović. – Naše aktivnosti su, pre svega, usmerene ka široj publici i svi koji žele da se bave zaštitom životne sredine i učestvuju u našim aktivnostima su više nego dobrodošli.

Jedan od programa „OPENS“-a koje „Inženjeri zaštite životne sredine“ sprovode je i „Erazmus otvara vrata“, kroz koji donosiocima odluka žele da pruže povratnu informaciju o tome na koji način „Erazmus “ komponenta za mlade može biti bolje prilagođena mladima u regionu Zapadnog Balkana i da na bolji način odgovori na njihove potrebe. Osim toga, Udruženje intenzivno organizuje omladinske radne kampove u saradnji s „Mladim istraživačima Srbije“. Kroz tu omladinsku komponentu uključeni su i u takozvani „bitbuk“ druge prestonice, odnosno „Evropske prestonice kulture 2021. godine“.

– Tokom poslednje četiri godine naše udruženje odlikuje i izgradnja Centra za novi razvoj i primenjeno obrazovanje u Jasku, koji je, pre svega, omladinski centar namenjen mladima da stiču nova praktična iskustva, a na taj način želimo i da oživimo ruralne sredine u Srbiji tako što će se mladi vraćati u njih – objašnjava Jezdimirović. – Projekti koji se tu realizuju namenjeni su mladim poljoprivrednicima i podršku njima za korišćenje programa IPARD 2, odnosno dobijanje podsticaja iz Evropske unije, kao i podrška mladim poljoprivrednicima za transfer iz konvencionalne proizvodnje u organsku.

Međunarodni kampovi uvek su usmereni ka zaštiti životne sredine, od akcija čišćenja priobalja, uređenja javnih površina do različitih vrsta edukacija mladih i međusobnog prenošenja znanja o tome na koji način je u njihovim državama uređeno pitanje životne sredine ili pokretanja nekih aktivnosti usmerenih na širenje svesti.

B. Pavković

ANKETA DA LI SE MLADI BRINU O ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE?

	Svetislav Vulikić, student: – Tužno je to što smatram da studenti nemaju dovoljno interesovanja za ljude oko sebe, kao ni za fakultet, a kamoli za zaštitu životne sredine. Bilo bi lakše dopreti do mladih da postoji neko interesovanje. Za mene je zaštita životne sredine budućnost jer ne možemo živeti negde gde je ružno, uprljano, a samim tim i nepodnošljivo. Razlika između nas i drugih zemalja je upravo njihova mnogo veća briga o očuvanju prirode.
	Jelena Stefanović, studentkinja: – Mladi nisu dovoljno uključeni u aktivnosti povodom zaštite životne sredine i mislim da bi trebalo još u osnovnoj školi da se poveća svest o tome. Sada je potrebno organizovati predavanja za mlade da bi više čuvali svoje okruženje. Mada, recimo, ja živim na Limanu 4 gde nema dovoljno kanti za smeće, zbog čega moram da pešačim od moje zgrade u Narodnog fronta do Limanskog parka, što smatram dodatnim problemom.
	Đorđe Maksimović, student: – Mislim da mladi nisu dovoljno uključeni u ekološke aktivnosti zato što nemaju predstavu o tome kako zaštititi svoju okolinu. Potrebna su predavanja, sekcije, kao i aktivnosti, poput čišćenja, da bi se svest poboljšala. Očuvanje životne sredine se može postići i smanjenjem korišćenja fosilnih goriva, većim korišćenjem bicikala, manjim bacanjem smeća po ulici, što i sam praktikujem radi poboljšanja situacije.
	Danijela Branković, studentkinja: – Starija sam od svojih kolega, ali sam pozitivno iznenađena njihovom svešću o životnoj sredini. To se još više može poboljšati kroz medije, ali mi se čini da neki ljudi znaju dovoljno, ali da im je sve to dosadno. Zbog toga treba na neki pristupačniji, zabavniji i zanimljiviji način približiti ljudima koliko je to u stvari važno za sve nas. Ja učestvujem u sitnim koracima i zaista se ježim kada neko baca smeće gde god da stigne.
	Vladan Hardi, student: – Ozbiljna posvećenost retko kad postoji, a bilo koja veća promena po pitanju društva bi trebalo da se sprovodi na najnižim obrazovnim nivoima, u osnovnim školama ili obdaništima. Tada to treba da se unese u svest ljudi, nakon čega treba da prođe više generacija koje će na taj način podučavati decu. Aktivan sam u Ekološkom pokretu, a kad bi svako uradio najsitnije i najosnovnije stvari, imali bismo barem minimalni pomak.
	Milica Ćirović, studentkinja: – Tek sad kreće informisanje mladih o životnoj sredini, tako da treba još vremena da bi se svest, kao i sama zainteresovanost, promenila, što je moguće realizovati predavanjima i nekim praktičnim primerima. Smatram da bi to trebalo da krene još od osnovne škole. Ja ne bacam smeće po ulici i pre sam odvajala plastiku, papir i staklo, a sad više to ne radim jer ne vidim one kese gde bi trebalo da odvajam.