ИНЖЕЊЕРИ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Млади имају идеје и доносе промене

Фото: Организују бројне програме и кампове Фото: „Инжењери заштите животне средине”

Удружење „Инжењери заштите животне средине“ основали су управо млади 2005. године, а данас је једно од шест удружења која су учествовала у оснивању Савеза омладинских удружења „ОПЕНС 2019“.

Током свих година активно су укључени у омладинске програме, како на локалном нивоу, тако и на европском. Међу првима били су пројекти тадашњег „Youth“ програма, претеча данашњег „Еразмус +“, с којима и данас активно раде и сарађују.

– Осим своје професионалне стране, у смислу заштите животне средине, једна од циљних група нашег удружења управо су млади и део активности које њих интересују – потврђује председник удружења Игор Јездимировић. – Одрживи развој, заштита животне средине и рурални развој су три области у оквиру којих се трудимо да младима понудимо квалитетан програм, тако да су неке активности постале већ традиционалне, попут акције замене старог папира, која бележи, чини ми се, већ седму годину одржавања и следи ускоро, у оквиру манифестације „Новосадско пролеће“.

Одрживи развој, заштита животне средине и рурални развој су три области у оквиру којих се трудимо да младима понудимо квалитетан програм (Игор Јездимировић)

„Инжењери заштите животне средине“ негују традицију реализације програма слања младих на „Европски волонтерски сервис“, као и пријем волонтера тог програма у своју организацију, те су од 2006. године примили десет европских волонтера, који су долазили из Енглеске, Пољске, Шпаније, Португала, Француске и Холандије. У оквиру тога, удружење током ове седмице шаље две волонтерке из Србије у Италију и Словенију, где ће боравити девет месеци.

– Управо су млади, с једне стране, неко ко доноси промене, а с друге, највише ће осетити последице уколико област заштите животне средине не буде испоштована – наводи Јездимировић. – Пример за то имамо данас када се млади јављају због неадекватног одговора на климатске промене.Од самог почетка, Удружење „Инжењери заштите животне средине“ учествовало је у писању и формирању два акциона плана политике за младе на нивоу АП Војводине.

– Мислим да је то била круна нашег рада у смислу омладинских политика и да смо данас управо тај део препустили тим младим снагама које долазе, а ми смо се више посветили директно активностима које се тичу младих и области којима се бавимо – сматра Игор Јездимировић. – С друге стране, спроводили смо пројекте мониторинга и евалуације омладинских програма, како на покрајинском нивоу, тако и на локалном, а чланови наших тимова били су укључени и у мониторинг и евалуацију на националном нивоу. То је искуство којим се поносимо јер верујемо да смо кроз то успели да начинимо позитивне помаке у реализацији многих пројеката и да усмеримо неке ствари на право место.

Вода је најважнији ресурс

– Једна од активности на које смо поносни је и „Вотерфест“, која ће ове године пети пут бити одржана у Новом Саду, а вишемесечним трајањем желимо све да подсетимо на то колико је вода значајан ресурс и зашто је неопходно да апелујемо на доносиоце одлука да се што пре заштите изворишта воде и изгради сва неопходна инфраструктура за пречишћавање отпадних вода у Новом Саду - каже Игор Јездимировић. – Наше активности су, пре свега, усмерене ка широј публици и сви који желе да се баве заштитом животне средине и учествују у нашим активностима су више него добродошли.

Један од програма „ОПЕНС“-а које „Инжењери заштите животне средине“ спроводе је и „Еразмус + отвара врата“, кроз који доносиоцима одлука желе да пруже повратну информацију о томе на који начин „Еразмус +“ компонента за младе може бити боље прилагођена младима у региону Западног Балкана и да на бољи начин одговори на њихове потребе. Осим тога, Удружење интензивно организује омладинске радне кампове у сарадњи с „Младим истраживачима Србије“. Кроз ту омладинску компоненту укључени су и у такозвани „битбук“ друге престонице, односно „Европске престонице културе 2021. године“.

– Током последње четири године наше удружење одликује и изградња Центра за нови развој и примењено образовање у Јаску, који је, пре свега, омладински центар намењен младима да стичу нова практична искуства, а на тај начин желимо и да оживимо руралне средине у Србији тако што ће се млади враћати у њих – објашњава Јездимировић. – Пројекти који се ту реализују намењени су младим пољопривредницима и подршку њима за коришћење програма ИПАРД 2, односно добијање подстицаја из Европске уније, као и подршка младим пољопривредницима за трансфер из конвенционалне производње у органску.

Међународни кампови увек су усмерени ка заштити животне средине, од акција чишћења приобаља, уређења јавних површина до различитих врста едукација младих и међусобног преношења знања о томе на који начин је у њиховим државама уређено питање животне средине или покретања неких активности усмерених на ширење свести.

Б. Павковић

АНКЕТА ДА ЛИ СЕ МЛАДИ БРИНУ О ЗАШТИТИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ?

	Светислав Вуликић, студент: – Тужно је то што сматрам да студенти немају довољно интересовања за људе око себе, као ни за факултет, а камоли за заштиту животне средине. Било би лакше допрети до младих да постоји неко интересовање. За мене је заштита животне средине будућност јер не можемо живети негде где је ружно, упрљано, а самим тим и неподношљиво. Разлика између нас и других земаља је управо њихова много већа брига о очувању природе.
	Јелена Стефановић, студенткиња: – Млади нису довољно укључени у активности поводом заштите животне средине и мислим да би требало још у основној школи да се повећа свест о томе. Сада је потребно организовати предавања за младе да би више чували своје окружење. Мада, рецимо, ја живим на Лиману 4 где нема довољно канти за смеће, због чега морам да пешачим од моје зграде у Народног фронта до Лиманског парка, што сматрам додатним проблемом.
	Ђорђе Максимовић, студент: – Мислим да млади нису довољно укључени у еколошке активности зато што немају представу о томе како заштитити своју околину. Потребна су предавања, секције, као и активности, попут чишћења, да би се свест побољшала. Очување животне средине се може постићи и смањењем коришћења фосилних горива, већим коришћењем бицикала, мањим бацањем смећа по улици, што и сам практикујем ради побољшања ситуације.
	Данијела Бранковић, студенткиња: – Старија сам од својих колега, али сам позитивно изненађена њиховом свешћу о животној средини. То се још више може побољшати кроз медије, али ми се чини да неки људи знају довољно, али да им је све то досадно. Због тога треба на неки приступачнији, забавнији и занимљивији начин приближити људима колико је то у ствари важно за све нас. Ја учествујем у ситним корацима и заиста се јежим када неко баца смеће где год да стигне.
	Владан Харди, студент: – Озбиљна посвећеност ретко кад постоји, а било која већа промена по питању друштва би требало да се спроводи на најнижим образовним нивоима, у основним школама или обдаништима. Тада то треба да се унесе у свест људи, након чега треба да прође више генерација које ће на тај начин подучавати децу. Активан сам у Еколошком покрету, а кад би свако урадио најситније и најосновније ствари, имали бисмо барем минимални помак.
	Милица Ћировић, студенткиња: – Тек сад креће информисање младих о животној средини, тако да треба још времена да би се свест, као и сама заинтересованост, променила, што је могуће реализовати предавањима и неким практичним примерима. Сматрам да би то требало да крене још од основне школе. Ја не бацам смеће по улици и пре сам одвајала пластику, папир и стакло, а сад више то не радим јер не видим оне кесе где би требало да одвајам.