Zakon o zanatstvu u čekaonici već deset godina
NOVI SAD: Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) nedavno je uručila Vladi Srbije „Sivu knjigu” s preporukama privrednika, a jedna u nizu preporuka je donošenje zakona o zanatstvu i formiranje zanatske komore Srbije.
NALED-ova preporuka je u javnosti ponovo pokrenula pitanje zašto se na donošenje tog zakona čeka već deset godina.
Privredna komora Srbije već godinama je stava da zakon treba doneti, ali da zanatsku komoru Srbije ne treba formirati. Smatraju da bi to značilo dupliranje komora jer jedna već postoji pri PKS-u.
Po rečima izvršnog direktora Udruženja zanatlija i preduzetnika „Beograd” Dušana Brajovića, Nacrt zakona o zanatstvu je predat još 2009. godine tadašnjem ministru ekonomije Mlađanu Dinkiću, međutim, nikada nije stigao u Skupštinu već je ostao u jednoj od fioka u Nemanjinoj 11.
Osim toga, kaže on, novi zakon detaljno bi regulisao oblast zanatstva, definisao koje su to zanatske delatnosti i ko može biti zanatlija jer, ističe, danas se svi bave zanatstvom, a da za to nisu obučeni. Dok u Nemačkoj, da bi najmlađi kandidati dobili zvanje zanatlije, majstorsko pismo i licencu za radnju, objašnjava Brajović, oni dugi niz godina stiču znanje kroz 30 odsto teorije i 70 odsto prakse.
Predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i zanatlija Srbije Zoran Vujović kaže da sve zemlje u okruženju i 95 odsto zemalja Evropske unije imaju zakon o zanatstvu i zanatske komore, dok Srbija nema ni zakon ni zanatsku komoru.
Zakonom hoćemo da definišemo ko je znatlija, ko je prijavljen u zanatskoj komori, da se vodi centralni registar zanatlija, kao i da se zakonski reguliše kako se dobija majstorsko pismo, ali i kako se gubi, naveo je Vujović.
Na taj način, dodao je, korisnici zanatskih usluga znaće ko im dolazi u kuću i da li je stvarno majstor, ili se samo tako predstavlja.
Po njegovim rečima, donošenjem zakona i formiranjem komore dobijaju svi – država dobija uređeni sistem gde su sve zanatlije prijavljene i plaćaju poreze i doprinose, čime se smanjuje siva ekonomija, a korisnici odgovarajuću uslugu, koju će u slučaju da nije zadovoljavajuća moći da prijave zanatskoj komori.
Mislim da je osnovni problem što će zakonom o zanatstvu i formiranjem jedinstvene komore biti postavljeno pitanje imovine koju je nekadašnja zanatska komora imala do 1962. godine, kada je njen rad nasilno donetim aktom prekinut, imovina oduzeta i proglašene privredne komore u istim objektima, ukazao je Dušan Brajović.
Kaže da su među tim objektima zgrada Radio Beograda, gde je nekada bio Zanatski dom, ali i mnoge druge zgrade, među kojima je i zgrada Privredne komore Beograda.
Donošenjem zakona promenila bi se situacija s pojedinim nekretninama za koje država ima interes, tvrdi Brajović.
Vujović kaže da donošenje zakona i formiranje komore „koči” PKS, koji, navodi, želi da napravi zanatsko udruženje u svom okviru.
To nije u redu, PKS se bavi privredom i malim i srednjim preduzećima, a zanatska komora treba da se bavi zanatlijama, zaključio je Vujović.
LJ. Malešević
