Закон о занатству у чекаоници већ десет година

НАЛЕД-ова препорука је у јавности поново покренула питање зашто се на доношење тог закона чека већ десет година.

Привредна комора Србије већ годинама је става да закон треба донети, али да занатску комору Србије не треба формирати. Сматрају да би то значило дуплирање комора јер једна већ постоји при ПКС-у.

По речима извршног директора Удружења занатлија и предузетника „Београд” Душана Брајовића, Нацрт закона о занатству је предат још 2009. године тадашњем министру економије Млађану Динкићу, међутим, никада није стигао у Скупштину већ је остао у једној од фиока у Немањиној 11.

Осим тога, каже он, нови закон детаљно би регулисао област занатства, дефинисао које су то занатске делатности и ко може бити занатлија јер, истиче, данас се сви баве занатством, а да за то нису обучени. Док у Немачкој, да би најмлађи кандидати добили звање занатлије, мајсторско писмо и лиценцу за радњу, објашњава Брајовић, они дуги низ година стичу знање кроз 30 одсто теорије и 70 одсто праксе.

Председник Асоцијације малих и средњих предузећа и занатлија Србије Зоран Вујовић каже да све земље у окружењу и 95 одсто земаља Европске уније имају закон о занатству и занатске коморе, док Србија нема ни закон ни занатску комору.

Законом хоћемо да дефинишемо ко је знатлија, ко је пријављен у занатској комори, да се води централни регистар занатлија, као и да се законски регулише како се добија мајсторско писмо, али и како се губи, навео је Вујовић.

На тај начин, додао је, корисници занатских услуга знаће ко им долази у кућу и да ли је стварно мајстор, или се само тако представља.

По његовим речима, доношењем закона и формирањем коморе добијају сви – држава добија уређени систем где су све занатлије пријављене и плаћају порезе и доприносе, чиме се смањује сива економија, а корисници одговарајућу услугу, коју ће у случају да није задовољавајућа моћи да пријаве занатској комори.

Мислим да је основни проблем што ће законом о занатству и формирањем јединствене коморе бити постављено питање имовине коју је некадашња занатска комора имала до 1962. године, када је њен рад насилно донетим актом прекинут, имовина одузета и проглашене привредне коморе у истим објектима, указао је Душан Брајовић.

Каже да су међу тим објектима зграда Радио Београда, где је некада био Занатски дом, али и многе друге зграде, међу којима је и зграда Привредне коморе Београда.

Доношењем закона променила би се ситуација с појединим некретнинама за које држава има интерес, тврди Брајовић.

Вујовић каже да доношење закона и формирање коморе „кочи” ПКС, који, наводи, жели да направи занатско удружење у свом оквиру.

То није у реду, ПКС се бави привредом и малим и средњим предузећима, а занатска комора треба да се бави занатлијама, закључио је Вујовић.

Љ. Малешевић