KOTRLJANJE RAVNICOM Posla ima za kompletnu porodicu

- U ozimoj plasteničkoj proizvodnji uzgajam salatu, spanać i zasnovali smo rasade za naredni period - kaže Svirčev. - Usevi su u dobrom stanju pošto zima nije odviše hladna pa ne iziskuje toliko mnogo energenata. Što se tiče pšenice koja je na žalost ušla u zimski period tako što faktični nije nikla sad se nalazi u takvom stanju da kapacitet ne mogu da sagledam, ali dobro je da je bar zasad nikla pa ako vreme posluži i sa odgovarajućom prihranom možda se i možemo nadati nečemu…

Svirčev konstatuje da lane u ratarstvu su prinosi bili solidni, mada cenama nije bio zadovoljan, a u povrtarstvu bila je izuzetno loša zato što je podbacila povrtarska paprika kao jedan od glavnih useva.

Za razliku od povrtarske paprike koja je izložena uslovima na tržištu, Svirčev kaže da za industrijsku papriku ima garantovan otkup od strane Prehrambene industrije “Vitamin” iz Horgoša, sa kojim ostvaruje veoma dobru i korektnu saradnju.

- Sarađujemo sa “Vitaminom” pet-šest godina i čak su me prijatno iznenadili da daju avans da bi mogli finansirati kompletnu proizvodnju, a što se tiče drugog dela proizvodnje, kod povrtarske paprike gde smo osuđeni da sami rod distribuiramo, sve zavisi kakva je sezona. Prošle godine je sve moglo da se proda, zato što je bilo problema u proizvodnji, ali i svo drugo povrće smo uspeli da plasiramo, uglavnom na veliko, a išlo je i u maloprodaji na pijaci - saznajemo od Svirčeva.

Od predstojeće prolećne setve domaćin iz Iđoša ništa posebno ne očekuje, od onoga što je uobičajeno, nego veli da samo nastavljaju tamo gde su stali i za šta su egzistencijalno opredeljeni. 

- Nama je osnovna delatnost poljoprivreda i mi nemamo alternative, prosto moramo zasejati sve površine, pa šta nam donese godina. Setvenu strukturu nećemo menjati. Imamo dosta široku paletu povrtarskih proizvoda od ranog povrća koje je sada u plasteniku, posle toga idu paradajz i paprika, a na nekim parcelama praktično imamo dve i po kulture u toku sezone, negde čak i tri. U proizvodnji na otvorenom imamo i po dve kulture, jer na površinama posle žetve ječma tu ide proizvodnja kupusnjača - otkriva Svirčev, čije gazdinstvo u setvenoj strukturi ima dvadesetak useva.     

Pošto je dobar deo poljoprivrednog gazdinstva usmeren intenzivnijoj povrtarskoj proizvodnji ima dosta posla, često i previše. Svirčev napominje da u ovom delu Banata slovi u neku ruku i ružna izreka: “Za budalu uvek ima posla!”

- Šta da kažem posla ima, radi kompletna porodica i imamo nešto sezonske radne snage. Videćemo kako će se odraziti primena novih propisa u vezi obaveze prijavljivanja, ali mislim da su ove mere direktno uperene protiv malih i srednjih poljoprivrednih gazdinstava kao što je naše, tako da čak razmišljamo da ovo sve ostavimo. Priča se o opstanku sela i razvoja poljoprivrede, a mi u suštini u našem selu ne možemo privatno da kupimo litru mleka što je apsurd. Ne znam šta da kažem. Mere koje predviđaju obaveznu prijavu sezonske radne snage dodatna su obaveza i atak na mala i srednja poljoprivredna gazdinstva. Možda bi trebalo naći načina da država daje neki podsticaj poljoprivrednim gazdinstvima koja imaju potrebe za angažovanjem sezonske radne snage, kao što daje preduzećima za otvaranje radnih mesta, da se nađe neka optimalna računica da interes bude obostran - smatra Svirčev.

On napominje da više razmišlja o tome da smanji proizvodnju i da koliko je moguće sa ovim podsticajnim merama koje su u opticaju, unapredi proizvodnju mehanizacijom.

- U plasteničkoj i intenzivnoj proizvodnji povrća na otvorenom ne može se bez ručnog rada, pošto naši plastenici nisu tog tipa da se može drugačije. Mislim da će to biti veliki atak na ljude koji organizuju proizvodnju jer se povećavaju nadnice, i značiće nove obaveze. Naše gazdinstvo je koristilo pokrajinska podsticajna sredstva za opremu za navodnjavanje, čak i sredstva koja su davana iz buyeta lokalne samouprave Kikinde. Zahvaljujući tome raspolažemo sa solidnim sistemom za navodnjavanje kojim je pokriveno nešto više od 20 jutara - kaže Svirčev.    

Milorad Mitrović